Jedan od glavnih razloga frustracije za svakoga od nas je poređenje sa ljudima oko sebe. Shvatimo da neko ko je naših godina učinio mnogo više u životu, dok mi i dalje kaskamo u mestu, ili na primer, shvatimo da je neko iz prvog pokušaja uspeo u nečemo dok se mi i dalje trudimo, a ništa nam ne uspeva. Poređenje sa drugim ljudima nam se nameće u detinjstvu, kada nam stariji govore da treba da se ugledamo na ovoga ili onoga, ili nas kritikuju, pa kažu: „Kako Milan može to, a ti ne možeš?“.
Blago poređenje sa drugima je sasvim u redu, ali je u principu bolje da to ne radimo. Sami sebi više nanosimo štete poredeći se sa drugima.
1) Nisu svi isti niti imaju iste uslove
Neko je možda bio na pravom mestu u pravo vreme i naprosto je imao više sreće. Ljudi takođe imaju različite početne uslove. Ne možemo se porediti sa nekim ko je, zbog dobrih porodičnih kontakata, uspeo u nečemu. To uopšte nema smisla, i to je kao poređenje baba i žaba. Ono što možemo da uradimo je da probamo da sagledamo uzrok nečijeg uspeha, ako je u pitanju puka sreća ili uslovi koje mi nemamo, tada nema ni govora da se sa nekim upoređujemo. Život je ponekad lutrija i ne ukaže se svima uvek dobra šansa. Za to ne treba da krivimo sebe.
2) Stvaramo o sebi još gore mišljenje i dodatno gubimo na samopouzdanju
Kada sebe poredimo sa nekim ko je bolji od nas, u nama se rađa osećaj neuspeha, samoomalovažanja i gubitništva. Počinjemo da mislimo da smo manje vredni od drugih i da ni u čemu nećemo uspeti. To će nas dodatno odvratiti od konstantnog truda i rada. Pošto mislimo da nećemo uspeti, onda prestanemo i da se trudimo i da planiramo, a to je najgore što može da se desi. Uglavnom nismo ni svesni da smo upali u ovakvu zamku.
3) Nije dobro biti opterećen tuđim životima
Trošenje misli i energije na tuđe živote nikako nije dobro. Umesto da razmišljamo o sopstvenom životu, njegovom pravcu i načinu na koji ga možemo izmeniti, mi svoje misli trošimo na druge osobe. Kada prođe vreme shvatimo da je kasno. Svako živi svoj život najbolje kako ume. Naročito ne treba da se opterećujemo životima javnih ličnosti, jer mi nismo oni, i treba da živimo svoj život.
4) Zaboravljamo na svoje dobre strane
Svako ima svoje dobre i loše osobine. Uvek je bolje gledati šta je to što imamo, umesto onoga što nemamo. Poredeći se sa nekim u jednom aspektu, lako gubimo iz vida da postoje i drugi aspekti, u kojima mi dobro stojimo. Na primer, možda nemamo para kao naša komšinica, ili veliku kuću, ali zato imamo dobru porodicu, na koju smo ponosni i slično.
5) Mnogo toga je lažno
Ljudi često glume da su srećniji nego što stvarno jesu. To važi i za poznate ličnosti, ali i za ljude oko nas. Neko može da ima milione, ali da bude duboko nesrećan. Zato nemojte mnogo verovati kada neko glumi sreću i uspeh, jer je pitanje šta je tu stvarno istina, i koliko je zaista neko ispunjen.
6) Neuspeh je normalna stvar
Sasvim je normalno da u nečemu ne uspemo. Bitno je probati, truditi se i raditi. Treba da budete ponosni sami na sebe što ste nešto probali i stekli novo iskustvo, umesto da se jedete što u nečemu niste uspeli. Mnogi uspešni ljudi će vam reći da nikada nisu uspeli iz prve, i da je uspeh došao tek nakon nekoliko velikih promašaja. Stoga nemojte da klonete duhon i nastavite dalje.
(Da li znate)
Facebook Comments