Zašto je konoplja zabranjena biljka!

Konoplja je biljka koja je poznata oko 28.000 godina i može se koristiti u mnoge svrhe – u prehrani, medicini, građevini, kao gorivo i sl. Od konoplje se može dobiti preko 50.000 različitih artikala!

PIŠE: Danijel Marković

Konoplja je poznata od davnina. U Češkoj Republici pronađeno je glineno posuđe s ukrasom koji je otisak užeta od konoplje. To je posuđe staro 26.000 godina. Kinezi su od konoplje proizvodili papir, a u medicini su je koristili 2.800 godina pre Hrista. 200 godina posle Hrista, Kinezi su bezbolno operisali i amputirali uz pomoć konopljine smole i vina kao anestetika.

Od konoplje su se takođe pravila užad, jedra, odeća, knjige. Čak je i američka deklaracija o nezavisnosti pisana na papiru od konoplje, a danas je tamo zabranjena. Konoplja ne zagađuje Zemlju i nije kao plastika koja je u upotrebi. Talasi na obalama mora i okeana talože plastične boce i kante koje tu ostaju godinama. Predmeti od konoplje su biorazgradivi i samim tim su prihvatljivi za okolinu.

Odeća od konoplje je skoro neuništiva. Levi Strauss je u 19. veku prve traperice sa zakovicama šio od konoplje. Pre nekoliko godina, kauboji su u preriji pronašli stari par traperica. Kad su ih očistili od zemlje i dalje su imale oblik pantalona, premda su stare više od 100 godina. Utvrdili su da su to jedne od prvih traperica Levi Strauss od konoplje i prodane su na aukciji za $ 150.000.

Konoplja čisti zemljište od otrova. Koren ide duboko i raspadanjem hrani tlo za druge kulture. Kao izvor hrane konoplja je neverovatna. Jedna ženska biljka proizvodi veliku količinu semena. Seme konoplje sadrži Omega-3 i Omega-6, sve što je potrebno za zdrav život. Danas vlada glad u svetu, a posebno u predelima s teškom klimom. Konoplja uspeva i u takvim klimama i jedno je od rešenja za glad u svetu. Još jedan od aspekta konoplje je da sprečava eroziju tla jer njeno korenje prodire duboko u tlo.

Konoplja je bila nezaobilazna biljka u 17. i 18. veku. Svaki je poljoprivrednik u Severnoj Americi morao saditi konoplju. Bilo je protivzakonito ne saditi je. Danas je niko ne sadi jer to zakon zabranjuje.

Nekad se u poljoprivredi kao merna jedinica koristila ral. Jedan ral je 208 stopa puta 208 stopa (cca 60mx60m). Na jednom ralu sa nasadom konoplje moglo se proizvesti oko 1.800 litara etanola. Osim toga, seme biljaka – premda je šteta da gori jer je dobra hrana – mogla se presovanjem iskoristiti kao gorivo za dizel motore. Kažu da se savremenim načinom prerade uz pomoć enzima na jednom ralu zemlje može proizvesti 6.800 litara goriva. Za automobil vam je za celu godinu potrebno 1.800 litara, a oko 3.800 litara dovoljno je za grejanje i toplu vodu. Znači, možete proizvesti dovoljno da energetski budete nezavisni.

Neke vrste konoplje rastu i po 3-4 metra godišnje i po tom se ne mogu meriti ni sa jednom drugom biljkom. Uzmimo u obzir da stablu treba 40 godina da izraste. Da na jednom ralu umesto stabala posadimo konoplju, proizveli bismo više celuloze za papir nego sadeći stabla. Osim toga, stvorila bi se radna mesta. Industrijska konoplja može se uzgajati bilo gde u svetu. Možemo proizvoditi automobile, avione, brodove… Za trećinu je lakša od čelika, a deset puta čvršća.

Od konoplje se dobija izvrsna plastika. Svi plastični predmeti koje koristimo mogli bi se praviti od konoplje. Među svim biljkama, konoplja ima najviše celuloze, oko 77%. Zato je odličan izvor energije.

Henry Ford je 1941. godine predstavio automobil od konoplje. Manje je poznato kako je maljem udarao po karoseriji i nije mogao da je razbije. Nije čak mogao ni da je udubi. Danas se vozimo u automobilima koji rđaju. Konoplja ne rđa. Potrebni su nam automobili od konoplje. Bili bi sigurniji i trajniji. Automobil izrađen od čelika teži oko 1.300 kg, dok bi automobil iste veličine izrađen od konoplje težio oko 900 kg.

U beton se, dok je u tekućem stanju, meša šljunak radi čvrstine. U Češkoj Republici su pokušali umešati suve komadiće konoplje umesto šljunka i dobili beton boljih izolacionih svojstava. Upotreba konoplje kao materijala za gradnju nema granica. Može se koristiti kao drvni materijal. Od konoplje možete napraviti sve: sto i stolice, automobile, kuće…

Farmaceutska industrija se u upotrebu konoplje kao leka uplela tek polovinom 19. veka. Kroz celu istoriju konoplja je bila poznata kao najlekovitija biljka. Staropersijska knjiga Vendidad, nastala 700 godina pre Hrista, navodi najlekovitije biljke tada poznate čoveku. Na prvom mestu je indijska konoplja. Lekovitost te biljke nije tajna. Kroz celu ljudsku istoriju koristila se kao lek. Nekada su farmaceuti iz raznih biljaka pravili lekovita ulja i prodavali ih kao lek za razne bolesti. Sigurno se pravilo i ulje od konoplje jer se znalo za njenu lekovitost. Farmaceutska industrija poznaje lek za rak već barem 150 godina. Današnji farmaceutski divovi do pre 100 godina prodavali su lekove kojima je osnova konoplja, ali nijedan nije prodavao ulje indijske konoplje, nego tinkture u kojima je ulje razblaženo alkoholom. Kompanija ER Lilley je 1880. kao lek za bol prodavala tablete hašiša. Biljka se ne može zaštiti patentom. Biljka je svuda slobodno rasla, nije bila zabranjena zakonom.

Farmaceutske kuće su se bojale šta će se dogoditi kad poljoprivrednici shvate da sami mogu proizvesti ulje od konoplje. Kompanije bi ostale bez posla. Tako su oko 1880. počeli proizvoditi hemikalije jer se to može patentirati.

Početkom 20. veka na scenu dolaze Rockfeller i Randolf Hearts. Žuto novinarstvo je konoplju proglasilo ubicom omladine. Rockfeller je 1906. osnovao medicinsku fondaciju sa svojim bogatim prijateljima.

Tada su postojale dve vrste medicine:

  1. Empirijska – koja se zasnivala na biljkama i imala najviše korisnika
  2. Alopatska – zasnovana na hemikalijama.

Takvi tada nisu dobro poslovali, ali se Rockfellerova fondacija odlučila za alopatski pristup, a empirijski je zabranjen. Hemikalije su prodavali ljudima u obliku lekova. Od tada ljudi piju hemikalije verujući da će ih one izlečiti. Hemija i otrov neće nikoga izlečiti. Oni štete organizmu. Prirodni biljni lekovi i empirijska medicina, a konoplja je kraljica tih lekova, nisu smeli biti zabranjeni zakonom.

Zbog mnogih zaprašivanja, pčele umiru i nestaju. Čovek bi se morao zbog toga zabrinuti. No konoplja i tu ima prednost. Postoje muške i ženske biljke. Kad se na muškoj biljci otvore prašnici, pčele nisu potrebne jer polen nosi vetar i ženska će biljka biti oplođena. I ako ne bude pčela, ako zasadimo konoplju, neće biti gladi.

– See more at: http://modrac.blogspot.ba/2016/01/zasto-je-konoplja-zabranjena-biljka.html#sthash.bW8pLs4L.dpuf

modrac.blogspot.ba

Priključi se akciji:
Ocuvajmo i spasimo jezero Modrac!

 

Global Media Planet INFO

Komentari

komentari

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*