Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat!

Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat – pogledajte dokaze

Doktorat guvernerke Narodne banke Srbije pun je doslovno prepisanih pasusa drugih autora bez citiranja.

U nekim rečenicama su jedine razlike sinonimi poput “promenjiva” umesto “varijabla”, a neke se ponavljaju i po dva puta, bez navođenja izvora

Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković ukrala doktorat – VIDEO

 

Analiza doktorske disertacije guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković pokazuje da je preko 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.

Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta SingidunumJasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika.

Kopirani čitavi paragrafi i potpoglavlja

U nekim slučajevima kopirani su čitavi paragrafi ili potpoglavlja. Naravno uz unošenje minimalnih izmena, poput korišćenja reči „otuda“ umesto „s toga“ na početku rečenice, dok je ostatak sadržaja identičan. Autori nisu citirani, a uglavnom nisu navođeni ni u spisku korišćene literature.

Tabaković je doktorirala 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice. Teza pod naslovom “Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije” ima 240 strana. Mentor je bio profesor Milenko Dželetović. On je danas predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke (SNS).

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je kopiju doktorata dobio u junu 2016. godine, tek nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja Educonsu zapretio novčanom kaznom. Pre toga, više od dve godine su odbijali da dostave rad guvernerke Tabaković.

Softver Turnitin za detektovanje plagijata razotkrio prevaru

Uz pomoć profesora sa nekoliko univerziteta, doktorat je provučen kroz softver Turnitin za detektovanje plagijata. Reč je o često korišćenoj metodi za proveru studentskih radova na univerzitetima širom sveta.

Novinari CINS-a su najpre štampane kopirane stranice doktorata pretvorili u pretraživi Word dokument na ćirilici. Potom ih prebacili u latinicu. Obe verzije, latinična i ćirilična, provučene su kroz navedeni softver. Rečenice koje je softver odredio kao potencijalne plagijate posebno su proverene u izvorima koji su označeni kao originalni.

Jorgovanka Tabaković nije odgovorila na pozive CINS-a za razgovor. Autori originalnih tekstova koji su kontaktirani takođe nisu želeli da razgovaraju o ovoj temi. Milenko Dželetović nije bio u prilici da odgovori na pitanja CINS-a zbog obaveza koje trenutno ima u Telekomu Srbije, gde radi kao finansijski direktor.

Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Educons kaže da su sve procedure za odbranu doktorata bile ispoštovane i da je kvalitet rada potvrdilo pet vrhunskih stručnjaka u toj oblasti. Pored pozitivne ocene tročlane komisije za odbranu doktorata, u kojoj je bio i Dželetović, Andrejević objašnjava da je godinu dana kasnije inicirao i dve dodatne nezavisne recenzije.

Andrejević takođe navodi da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20%.

U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerzitetа u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti”, bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje.


Resavska škola čitavih potpoglavlja 

Prema nalazima Turnitin-a, oko 12 odsto teksta iz doktorata bazirano je na knjizi Monetarno-kreditni i devizni sistem profesorke Lidije Barjaktarović. Reč je o udžbeniku za studente Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum, objavljenom 2010. godine.

Polovina prva dva poglavlja doktorata napisana je na osnovu ove knjige, bez citiranja profesorke Barjaktarović. Njen udžbenik nije naveden ni u spisku korišćene literature. Celi pasusi prepisani su bez citiranja, uz sitne izmene u rečenici ili formatu pisanja.

Tako je Tabaković iz ovog udžbenika doslovno prepisala celokupna potpoglavlja pod nazivom “Funkcije centralne banke u tržišnoj privredi” i “Makroekonomski ciljevi i monetarna politika centralne banke“, uz dodavanje svoja dva pasusa.

Neke fusnote iz knjige profesorke Barjaktarović su u doktoratu integralni deo teksta, na jednom mestu je rečenica od jedne pretvorena u dve, a neke koje su u originalu napisane kao podele ovde su obične rečenice.

Tabaković (strana 17):

Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat – pogledajte dokaze
Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat – pogledajte dokaze

Barjaktarović (strana 133):

Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat - pogledajte dokaze
Guverner Narodne Banke Srbije Jorgovanka Tabaković plagirala svoj doktorat – pogledajte dokaze

U određenim delovima teksta se mogu pronaći i greške u pisanju reči, koje podsećaju na jednostavno kopiranje originalnog teksta, pa je na primer u jednoj rečenici ostala crtica kod reči “pret- postavka” koja je u knjizi profesorke Barjaktarović posle crtice prešla u novi red.

Rečenicu koju je profesorka Barjaktarović upotrebila na dva mesta Tabaković je prilikom preuzimanja takođe ponovila dva puta, bez citiranja, kao uvodnu rečenicu u poglavlju 1.1. na strani 13 i u poglavlju 1.3. na strani 17.

Rečenica u doktoratu na strani 29 počinje sa: “Dakle, eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”, dok takva ista rečenica u udžbeniku počinje sa: “Na kraju možemo zaključiti, da eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”.

 

Pozajmica od bivšeg kolege iz NBS

Još jedan često korišćeni izvor jesu radovi nekadašnjeg savetnika u Narodnoj banci Srbije, Nikole Tasića, danas predavača Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo – PEP. CINS je pronašao četiri Tasićeva teksta koja su bez citiranja korišćena u doktoratu, od kojih je samo jedan naveden u literaturi.

Radi se o tekstovima iz 2008. i 2009. godine koje je Tasić pisao sam ili u saradnji sa drugim autorima, a koje je softver pronašao na sajtovima Narodne banke Srbije, Udruženja banaka Srbije i internet stranici ovog autora www.tasic.net koja više nije u funkciji.

U potpoglavlju o obaveznoj rezervi na strani 35 doktorata govori se o primeru Čilea. Identičan tekst nalazi se u radu Efikasnost stope obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike čiji su autori Mirjana Palić i Nikola Tasić. Cele tri strane, odnosno 37 rečenica, su od reči do reči preuzete iz ovog teksta, uz vrlo sitne izmene, ali i iste greške u kucanju kao u originalnom radu.

Grupa autora, među kojima je Tasić, u tekstu Kanal kamatne stope u uslovima dolarizacije: slučaj Srbije u uvodnom poglavlju kaže:

Na isti način Tabaković počinje potpoglavlje na strani 43 disertacije o ograničenjima dometa monetarne politike, s tim što autori u jednoj rečenici kažu: “Cilj ove analize je…” dok u doktoratu piše: “Jedan od ciljeva ove disertacije je…”.

Osim već navedenih primera, iz ovog rada su, između ostalog, preuzeta još tri paragrafa od 12 rečenica, bez citiranja autora i navođenja rada u spisku literature.

Tabaković je u doktoratu koristila model pod nazivom vektorska autoregresija (VAR), a podaci i metodologija su bazirani na dva teksta na kojima je Tasić radio. Jedan od ova dva Tasićeva rada naveden je u korišćenoj literaturi, ali delovi teksta koji su odatle preuzeti nisu mu pripisani.

Umesto varijable – promenjiva

Jedan deo teksta u doktoratu je preuzet iz teksta pod nazivom “Prednostite i nedostatocite na konceptot na targetiranje na inflacijata” doktora Mehmeda Murića, objavljenog 2010. godine u makedonskom časopisu Ekonomija i biznis. Novinari CINS-a imali su uvid u srpsku i makedonsku verziju ovog rada.

Među drugim izvorima koje je softver Turnitin prepoznao u doktoratu Jorgovanke Tabakovićnavodi se i internet stranica profesorke Danice Popović (danica.popovic.ekof.bg.ac.rs), koja je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Na sajtu Danice Popović se ranije nalazio tekst Jasne Atanasijević (tada Dimitrijević), predavača na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koji je napisan 2007. godine. Delovi ovog rada su korišćeni u drugom poglavlju doktorata. Najviše preuzetog teksta nalazi se na stranama 38, 39 i 40, preko 20 celih rečenica.

Trenutno važeći propisi Univerizeta Educons na kome je Tabaković doktorirala predviđaju da svaki student pre odbrane mora da potpiše izjavu o autorstvu kojom garantuje da je disertacija rezultat sopstvenog rada i da nisu prekršena tuđa autorska prava niti korišćena intelektualna svojina drugih lica bez odobrenja.

U Pravilniku o doktorskim studijama Educonsa nema informacija o tome da li se kandidatu može oduzeti doktorat zbog plagiranja.

 

NAJNOVIJE:

 

Narodna banka Srbije nalazi se u vlasništvu i pod kontrolom Rotšilda tako da samo ima “narodna” gubi svaki smisao – pravilnije bi bilo Rošildova centralna banka u Srbiji

Rockefelleri – osnivači Hrvatskog zdravstva, suvremene eugenike, UN-a, WHO-a…

Sledi kompletna lista banaka koje su u vlasništvu ili pod kontrolom Rotšildovih gde se nalaze i sve centralne banke sa prostora bivše Jugoslavije: 

Avganistan: Banka Avganistana

Albanija: Banka Albanije

Alžir: Banka Alžira

Argentina : Centralna banka Argentine

Jermenija: Centralna banka Jermenije

Aruba: Centralna banka Arube

Australija: Banka rezervi u Australia

Austrija: Austrijska narodna banka

Azerbejdžan: Centralna banka Azerbajdžana

Bahami: Centralna banka na Bahamima

Bahrein: Centralna banka Bahrein

Bangladeš: Bangladeš banka

Barbados: Centralna banka Barbadosa

Belorusija: Narodna banka Republike Belorusije

Belgija: Narodna banka Belgije

Belize: Centralna banka Belize

Benina: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Bermudi: Monetarne vlasti Bermuda

Butan: Kraljevski monetarni autoritet Butana

Bolivija: Centralna banka Bolivije

Bosna: Centralna banka Bosne i Hercegovine

Bocvana: Banka Bocvanae

Brazil: Centralna banka Brazila

Bugarska: Bugarska nacionalna banka

Kambodža: Narodna banka Kambodže

Kameron: Banka centralnoafričkih država

Kanada: Banka Kanade

Kajmanska ostrva: Monetarne vlasti Kajmanskih ostrva

Centralnoafrička Republika: Banka centralnoafričkih država

Čad: Banka centralnoafričkih država

Čile: Centralna banka Čilea

Kina: Narodna banka Kine

Kolumbija: Banka Republike

Komori: Centralna banka Komori

Kongo: Banka centralnoafričkih država

Kostarika: Centralna banka Kostarike

Obala Slonovače: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Hrvatska: Hrvatski narodna banka

Kuba: Centralna banka Kube

Danska: Narodna banka Danske

Dominikanska Republika: Centralna banka Dominikanske Republike

Istočno Karibska oblast : Istočno Karibska centralna banka

Ekvador: Centralna banka Ekvadora

Egipat: Centralna banka Egipta

Salvador: Centralna banka rezervi Salvadora

Ekvatorijalna Gvineja : Banka centralnoafričkih država

Estonija: Banka Estonije

Etiopija: Narodna banka Etiopije

Evropska unija: Evropska centralna banka

Fidži: Banka rezervi Fidži

Gabon: Banka centralnoafričkih država

Gambija: Centralna banka Gambije

Gruzija: Narodna banka Gruzije

Nemačka: Nemačka centralna banka

Gana: Banka Gane

Grčka: Grčka banka

Gvatemala: Banka Gvatemale

Gvineja Bisao: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Gvajana: Banka Gvajane

Haiti: Centralna banka Haiti

Honduras: Centralna banka Honduras

Hong Kong: Monetarne vlasti Hong Konga

Island : Centralna banka Islanda

Indija: Banka rezervi Indije

Indonezija: Banka Indonezije

Irak: Centralna banka Iraka

Irska: Centralna banka i finansijske usluge Irske

Izrael: Banka Izraela

Italija: Banka Italije

Jamajka: Banka Jamajke

Kazahstan: Narodna banka Kazahstana

Kenija: Centralna banka Kenije

Koreja: Banka Koreje

Kuvajt: Centralna banka Kuvajta

Kirgistan: Narodna banka Republike Kirgistan

Letonija: Banka Letonije

Liban: Centralna banka Libana

Lesoto: Centralna banka Lesota

Libija: Centralna banka Libije (Njihovo najnovijie osvajanje)

Urugvaj: Centralna banka Urugvaja

Litvanija: Banka Litvanije

Luksemburg: Centralna banka Luksemburga

Makao: Monetarna vlast Makaoa

Makedonija: Narodna banka Republike Makedonije

Madagaskar: Centralna banka Madagakara

Malavi: Banka rezervi Malavi

Malezija: Centralna banka Malezije

Mali: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Malta: Centralna banka Malta

Mauricijus: Banka Mauricijus

Meksiko: Banka Meksika

Moldavija: Narodna banka Moldavije

Mongolija: Banka Mongolije

Crna Gora: Centralna banka Crne Gore

Maroko: Banka Maroka

Mozambik: Banka Mozambika

Namibija: Banka Namibije

Nepal: Centralna banka Nepala

Holandija: Banka Holandije

Holandski Antili: Banka Holandskih Antila

Novi Zeland: Banka rezervi Novi Zeland

Nikaragva: Centralna banka Nikaragve

Niger: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Nigerija: Centralna banka Nigeriji

Norveška: Centralna banka Norveške

Oman: Centralna banka Oman

Pakistan: Centralna banka Pakistana

Nova Gvineja: Banka Nova Gvineja

Paragvaj: Centralna banka Paragvaja

Peru: Centralna banka rezervi Perua

Filipini: Centralna banka Filipina

Poljska: Narodna banka Poljske

Portugalija: Banka Portugal

Katar: Centralna banka Katara

Rumunija: Narodna banka Rumunije

Ruanda: Narodna banka Ruande

San Marino: Centralna banka Republike San Marino

Samoa : Centralna banka Samoa

Saudijska Arabija: Monetarna agencija Saudijske Arabije

Senegal: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Srbija: Narodna banka Srbije

Sejšeli: Centralna banka Sejšeli

Sijera Leone: Manka Sijera Leone

Singapur: Monetarna vlast u Singapuru

Slovačka: Narodna banka Slovačke

Slovenija: Banka Slovenije

Solomonska Ostrva: Centralna banka Solomonskih Ostrva

Južna Afrika: Južnoafrička banka rezervi

Španija: Banka Španije

Šri Lanka: Centralna banka Šri Lanke

Sudan: Banka Sudana

Surinam: Centralna banka Surinam

Svazilend: Centralna banka Svazilenda

Švedska: Švedska nacionalna banka

Švajcarska: Švajcarska nacionalna banka

Tadžikistan: Narodna banka Tadžikistana

Tanzanija: Banka Tanzanije

Tajland: Banka Tajlanda

Togo: Centralna banka zapadnoafričkih država ( BCEAO )

Tonga: Narodna banka rezervi Tonge

Trinidad i Tobago: Centralna banka Trinidad i Tobago

Tunis: Centralna banka Tunisa

Turska: Centralna banka Republike Turske

Uganda: Banka Ugande

Ukrajina: Narodna banka Ukrajine

Ujedinjeni Arapski Emirati: Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata

Velika Britanija: Banka Engleske

Sjedinjene Američke Države: Federalne rezerve, Banka federalnnih rezervi Njujorka

Vanuatu: Banka rezervi Vanuatu

Venecuela: Centralna banka Venecuele

Vijetnam: Državana banka Vijetnama

Jemen: Centralna banka Jemena

Zambija: Banka Zambije

Zimbabve: Banka rezervi Zimbabve

 

Preporučeno:

 

Samo tri stvari se ne mogu dugo skrivati … Sunce, Mesec i ISTINA!

Global Media Planet INFO

Podržite rad našeg portala. To možete učiniti OVDE: PayPal-Me 

Budite sa nama jer smo mi tu zbog vas

Vaš Global Media Planet INFO

Hvala! 

Podeli ovaj članak sa drugima

DMCA.com Protection Status

Komentari

komentari

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*