Otkrivamo Zašto je ubijen Džon Lenon – Dosije Lenon – KOME JE SMETAO DŽON LENON?

Lenon je savršeno dobro poznavao tehniku prikrivenog ratovanja tajnih službi. Kritikovao je sve ono što se danas nikako više ne sme dovoditi u pitanje.

DŽON LENON JE BIO ANTIGLOBALISTA KOJI JE POZNAVAO TEHNIKE PRIKRIVENOG RATOVANJA TAJNIH SLUŽBI

KOME JE SMETAO DŽON LENON?

– ZAŠTO NIJE BILO ISTRAGE UBISTVA LENONA I KOJA JE ULOGA FBI I CIA? 

– IME ČUVARA KOJE NE ZNAČI NIŠTA ILI GOVORI SVE? 

 – ZAŠTO SU LENON, HENDRIKS, DŽOPLIN, MORISON i ELVIS PRISLI BILI POD PRISMOTROM FBI-a?

– KOJA JE CENA SLANJA ANTIRATNIH PORUKA 

– NIKSON I VUDSTOK

 

– KONTROLISANI MEDIJI I OBAVEŠTAJNE SLUŽBE BEZ KONTROLE

– ZAŠTO JE OSNOVAN NACIONALNI SERVIS ZA PRIKRIVENE OPERACIJE?

– TEHNIKE DELOVANJA AMERIČKIH TAJNIH SLUŽBI – “MIND CONTROL” kao projekat “MKULTRA”

– DA LI JE ČAPMAN VOĐEN TEHNIKOM “KONTROLA UMA”?

– DA LI JE NA ISTI NAČIN UBIJENA I ANA LIND, MINISTAR INOSTRANIH POSLOVA ŠVEDSKE?

– JEDAN OD NEBROJENIH KAMPOVA ESKADRONA SMRTI CIA ŠIROM SVETA – EVANGELISTIČKA DOBROTVORNA ORGANIZACIJA “World Vision”

 

John Lennon

 

8. decembra 1980. ubijen je legendarni rok muzičar Džon Lenon, nekadašnji član Bitlsa. Navodno po njegovoj želji, odmah je kremiran i sahranjen – NIGDE, odnosno SVUDA gde je rasut njegov pepeo. Groba nema, pa obožavaoci iz čitavog sveta, kojih Lenon i danas ima na desetine miliona, ne mogu da ga pohode. Postoji samo nekoliko memorijalnih mesta koje su pojedini gradovi odredili u znak sećanja na njega i gde se danas nalaze njegove statue.

Ipak, jedno mesto će obožavaoci uvek posećivati 8. decembra, a to je mesto ubistva preko puta Central Parka u Njujorku, ispred zgrade “Dakota”.

Zvanično, Lenona je ubio sumanuti Amerikanac, Mark Dejvid Čapman, koji je navodno uobrazio da je on pravi Lenon i da mu je neki glas u glavi rekao da ubije lažnog Lenona.

U intervjuu koji je dao jedanaest godina nakon ubistva, i koji će na zaprepašćenje porodice biti emitovan na dvadesetpetogodišnjicu ubistva(!) Čapman govori kako je ubistvo Lenona bilo njegova životna misija: “Lenon je bio uspešan čovek koji je na neki način imao čitav svet na lancu, a ja nisam bio čak ni karika tog lanca. Nešto u meni se prelomilo”.

Čapman dalje objašnjava: “Obuzelo me je izuzetno osećanje kada se njegov autmobil zaustavio. U tom trenutku sam u glavi začuo glas koji mi je rekao ‘Uradi to! Uradi to!’ I kad je on prošao pored mene, ja sam izvadio pištolj, uperio u njega i povukao obarač, pet puta uzastopno”.

 

Lenon je izašavši iz kola ušao u kapiju, koja je zajednička za kompleks nekoliko zgrada rađenih u dakota stilu, i dok je išao ka ulazu u svoju zgradu Čapman ga je dozvao: ‘Gospodine Lenon!’ Lenon se blago okrenuo na svoju desnu stranu gde je stajao Čapman i ovaj je u tom trenutku pucao.

Četiri metka su pogodila Lenona u leđa sa desne strane. On je potrčao ka ulazu u zgradu i tu je pao.

 

Vratar na ulaznoj kapiji u “Dakoti” bio je očevidac ubistva. Prethodno je čak i razgovarao sa Čapmanom dok je ovaj čekao svoju žrtvu. Kako je kasnije izjavio, odmah je prišao ubici i pitao ga: “Da li znaš šta si uradio?” ” Da”, odgovorio je Čapman, “Upravo sam ubio Džona Lenona”. Čapman je zatim uzeo u ruke Selindžerovu knjigu “Lovac u žitu” i počeo da je čita, čekajući dolazak policije.

 

I to je upravo priča koju su svi svetski mediji objavili. “Njujork tajms” je napravio i malu skicu dogadjaja.

 

ISTRAGE ZA UBISTVO NIKADA NIJE NI BILO

Zvanična istraga o tome šta se stvarno dogodilo, nikada nije vođena. Suđenja i veštačenja, kao ni rekonstrukcije ubistva, nikada nije bilo. Zašto? Zato što je ubica, Mark Dejvid Čapman, odmah priznao da je on to počinio. Čak i ako neki forenzički dokazi to ne potvrđuju, a izjave navodnih očevidaca su dovedene u pitanje kao nepouzdane, odnosno kao moguće nameštene. Ipak, niko još nije tražio reviziju. Naravno, zbog kremacije tela, sada ni nova obdukcija ne bi bila moguća.

Nekoliko nezavisnih novinara, međutim, vodilo je sopstvene istrage. Oni iza kojih je stajao moćan izdavač potvrdilo je da je ubica Čapman, dok su oni slabiji, ali finansijski nezavisniji, otkrili nešto drugo.

 

Novinar istraživač, Salvador Astucia, napiso je knjigu “Ponovna rekonstrukcija Lenonovog ubistva”. Prvo sa čim se suočio Astucija bila je nemogućnost da dođe do Lenonovog obdukcijskog nalaza, koji bi trebalo da bude javan. Njegov kolega novinar istraživač iz Velike Britanije, Fenton Bresler koji je već (1989.) izdao knjigu “Ko je ubio Džona Lenona?” bez problema je dobio ovaj nalaz. Naknadno je ipak i Astucia došao do saznanja o izvršenoj obdukciji i utvrdio da je po ovom nalazu Lenon pogođen u svoju levu stranu, u rame i leđa. Ovo se sa skicom “Njujork tajmsa” od 10.12.1980. napravljenom na osnovu izjave vratara i uviđaja policije, ne poklapa.

 

John Lenon
John Lenon

 

Zapisnik njujorške policije Astucija je dobio bez problema, ali je otkrio da je on začuđujuće površan. U njemu nema preciznog opisa događaja, gde je ko od aktera stajao, nema izjava svedoka. Zapisnik sadrži samo podatke da je žrtva Lenon, da je ubica Čapman i da je kod istoga u džepu nađeno 2.201.dolar i pištolj kalibra 38.

Astucija nije mogao da dobije ni lične beleške policajaca koji su prvi stigli na mesto zločina.

Da Čapman nije priznao ubistvo, već da ga je negirao, pitanje je kako bi se na suđenju iznosili dokazi sa ovakvim zapisnikom.

 

Drugi navodni očevidac koji je pred TV kamerama odmah dao izjavu o ubistvu bio je Šon Strab. On se nalazio jedan blok udaljen od “Dakote” kada je čuo pucnjavu i odmah potrčao za policijskim automobilom(!). Čini se da je pucnjava u Njujorku prava retkost, pa prolaznici odmah potrče da vide šta se desilo, zar ne? Tu je od čuvara kapije saznao da je Čapman pozvao Lenona i kada se ovaj okrenuo pucao u njega.

Međutim, Astucija pronalazi neobične detalje vezane za ovog svedoka. Strab je veoma uticajan profesionalni aktivista nekoliko udruženja za prava homoseksualaca, najuticajniji u Nujorku i u čitavoj Pensilvaniji. On je bio i vlasnik i urednik nekoliko veoma uticajnih gej magazina. Inače je Jevrejin.

Strab je u jednom magazinu, za novac, odao imena ljudi koje je poznavao i koji su bili HIV pozitivni, iako je kao njihov plaćeni aktivista morao upravo da ih zaštiti. Astucija smatra da je prihvatanjem da svedoči u ovom slučaju Strab dobio od FBI garanciju da neće biti sudski gonjen.

Čapman je međutim na saslušanju izjavio da je Lenona ubio ali ne i da ga je zvao. To bi moglo značiti da se Lenon nije ni okretao i da je na njega pucao neko drugi ko je stajao sa njegove leve strane. A to je bio vratar. Ali ko je vratar, inače glavni svedok ubistva?

 

IME ČUVARA KOJE NE ZNAČI NIŠTA ILI GOVORI SVE?

Ime čuvara na kapiji bilo je Hoze Perdomo. Ovo ime nije značilo ništa sve dok nedavno neki od novinara koji prate aktivnosti CIA nisu došli do neobičnih saznanja.

Nakon terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001. predsedenik Buš je ustanovio novu državnu funkciju. To je Specijalni Šef Nacionalnog Servisa za Prikrivene Operacije. Njegovo ime neće biti javno, ali se zna da mu je nadimak Hoze. On će koordinirati sve prikrivene špijunske operacije CIA, FBI, Ministarstva odbrane i drugih operativnih agencija. To mora biti veoma iskusan operativac na tim poslovima.

Gde je mogao da stiče iskustva “Hoze”?

“Operacija 40”, koja je 1961. imala za cilj svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti smatra se početnom bazom za razvoj čitavog sistema prikrivenih operacija CIA. Tu su počeci svih danas vodećih rukovodilaca CIA u ovim poslovima pa i šefa CIA Potera Gosa. Tu je najverovatnije počeo i “Hoze”.

Jedno ime iz koga je mogao da nastane i taj nadimak “Hoze” je Joakin Sanjenis Perdomo. On je bio izbeglica sa Kube i protivnik Fidela Kastra. Regrutovan je od strane CIA i treniran kao profesionalni ubica.

Perdomo je bio član Brigade 2506 za vreme invazije na Kubu 1961., u neuspelom pokušaju CIA da svrgne Kastra. Kubanski arhivi iz 1961. imaju zavedeno ime Hoze Joakin Sanjenis Perdomo.

 

Čovek sa imenom Joakin Sanjenis bio je i u opreciji “Votergejt” gde je sarađivao sa pokojnim Frankom Stregisom, koji je tada ukrao jedan poverljivi dosije iz Bele kuće, a otkriveno je da je deset godina bio na platnom spisku CIA. Frenk Stregis je tvrdio da je čovek sa imenom Joakin Sanjenis umro prirodnom smrću još 1974., ali niko više sem njega ovo nije mogao da potvrdi. Čak ni njegova porodica nije o tome obaveštena dok nije sahranjen. Ne znači li tolika tajnovitost da bi Sanjenis mogao biti živ, ali samo za potrebe CIA?

U svakom slučaju, Hoze Joakin Sanjenis Perdomo bio je obučeni profesionalni ubica. Čovek baš sa imenom Hoze Perdomo bio je 8. decembra 1980. u vreme ubistva Lenona čuvar na kapiju “Dakote”. On je stajao sa leve strane od Lenona.

 

Hoze Perdomo, vratar, po sopstvenoj izjavi je pre ubistva sa Čapmanom razgovarao o invaziji na Zaliv Svinja i o ubistvu Kenedija (!?). Zapravo, sve što se zna o ubistvu Lenona ispričao je policiji Perdomo.

Ali ko je Mark Dejvid Čapman, čovek o kome ne postoji nigde zvanična beleška da je bio neuračunjiv niti je igde zaveden kao pshijatrijski slučaj?

 

ČAPMAN VOĐEN TEHNIKOM “KONTROLA UMA”

Čapman je 1976. počeo da radi u jednom izbegličkom kampu za Latinoamerikance koji je vodila evangelistička dobrotvorna organizacija “World Vision” i koja slične kampove ima širom sveta. Ovi kampovi nisu bili samo utočište za izbeglice iz Latinske Amerike, već specifična mesta gde su se regrutovali plaćenici za razne operacije pod patronatom CIA. Ovakvi kampovi duž granice sa Hondurasom su bili mesta gde su se regrutovali i “eskadroni smrti” koji će kasnije dejstvovati u Salvadoru. Veruje se da su mnogi koji su regrutovani baš u ovom kampu učinili veliki broj ubistava širom sveta.

O ovome je pisao i istraživač Džon Džadž. U modernom načinu ratovanja prikrivena ubistva i atentati svode se na veoma razrađene tehnike kada se žrtva i ubica ne mogu nikako povezati ili se namerno povezuju na način koji će skrenuti pažnju sa pravog motiva ubistva. Jedna od tehnika je razrađena u programu “MIND CONTROL” kao projekat “MKULTRA”. Ovakva tehnika često stoji iza nerasvetljenih političkih ubistava koje obično “počini” neki “ludak”. Jednostavno “ludak” začuje neki glas u glavi koji mu komanduje da puca i slično, ili uobrazi da ga žrtva na neki način ugrožava. Poslednji je slučaj neobičnog ubistva švedske ministarke Ane Lind koja je ubijena tačno 6 meseci nakon ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića a sa kim je na dan njegovog ubistva trebala da se vidi(!). Ovakav tip programiranog “ludaka” opisan je u knjizi “Mandžurijanski Kandidat”.

Dr Milton Klajn bivši predsednik Američkog društva za kliničku i eksperimentalnu hipnozu izjavio je da on može stvoriti “mandžurijanskog kandidata” za šest meseci.

Osam godina nakon Lenonovog ubistva detektiv Njujorške policije Artur O'Konor koji je te noći bio ispred “Dakote”, setio se kako mu je tada Čapman izgledao “veoma čudno, kao da je programiran”.

Da li su se 8. decembra pre toliko godina ispred “Dakote” našli čovek “ispranog mozga” koji je umislio da je pucao u Lenona i trenirani ubica, koji je stvarno odradio posao?

 

KOME JE SMETAO DŽON LENON?

Salvador Astucija opisuje da je FBI bio veoma zabrinut zbog ogromnog uticaja koji su u to vreme rok muzičari imali na američku omladinu. Posebno kada su plasirali antiratne poruke. Na koncertu Bitlsa na Ši stadionu avgusta 1965. bilo je prisutno 55.600 gledalaca. Po nekim nalazima FBI je još tada formirao Lenonov dosije.

I novinar Mark Vajt opisao je moguće političke motive Lenonovog ubistva. Po njemu, za Lenona je počeo da se interesuje i sam Edvard Huver kada je Lenon 1971. objavio svoj dobrotvorni koncert za “Bele Pantera” i njihovog vođu Džona Sinklera koji je bio optužen za posedovanje marihuane. Lenon u svojoj pesmi “Džon Sinkler” peva stihove:

“Nije fer Džon Sinkler,

sudije mu dale deset za dve…

da je bio vojnik i u Vijetnamu ubijao za CIA,

za mnogo više droge, ne bi morao da robija”.

 

Huver ga je smatrao ekstremistom i verovao da sa takvima treba biti posebno oprezan.

FBI je saznao da Lenon sa Džerijem Rubinom i Ebi Hofmanom planira da izvede nekoliko koncerata na kojima će teško okaljati Niksona, a što bi kulminiralo u vreme Republikanske Nacionalne Konvencije. U pismu glavnom tužiocu, februara 1972. senator Strom Tarmond savetuje da se ovaj “politički Vudstok” spreči preventivnim hapšenjem Lenona zbog posedovanja droge u Velikoj Britaniji i da se Lenon proglasi “nepoželjnom osobom” u SAD.

Nikson je tako odmah zatražio da Imigracioni servis započne proces njegove deportacije. Zbog toga Lenon nekoliko godina nije hteo da napusti SAD, iako tamo nije mogao da nastupa javno niti bilo šta da radi. Mediji o njemu nisu više pisali, osim ako ga ne bi zatekli u nekom baru kako pije, navodno se tuče i pokazuje svoju nasilničku prirodu, kako su tvrdili. Kompromitovati ga bio je zadatak kontrolisanih medija.

Nakon afere Votergejt 1976, Nikson je podneo ostavku, Lenon je iste godine dobio Zelenu kartu, a Mark Dejvid Čapman počeo da radi u kampu “World Vision”.

Karterova administracija držala je četiri godine Lenona pod nadzorom. Sa dolaskon na vlast Ronalda Regana 1980. Lenonu je određena sudbina. Naime, Reganova administracija otvorila je poglavlje novih ratova u Latinskoj Americi uz aktivnu ulogu CIA u prikrivenim operacijama.

I ratna poliika SAD u vremenu Buša, zatim Klintona, pa opet Buša imala bi u Lenonu žestokog protivnika. Kako bi Lenon da je živ reagovao na agresiju na Libiju, Jugoslaviju, Avganistan, Irak…, možemo samo zamisliti. Da li bi držao antiratne koncerte, pozivao desetine miliona svojih obožavalaca širom sveta na proteste? Nema sumnje da bi.

 

Klintonova administracija je 1997. objavila Lenonov dosije kod FBI, ali bez deset dokumenata, koja su navodno sadržavala poverljive podatke koje su se ticali nacionalne bezbednosti.

 

LENON JE BIO ANTIGLOBALISTA

Ako se sa današnjeg aspekta analizira ono o čemu je Lenon tada pevao i kako je razmišljao vidi se da je savršeno dobro poznavao tehniku prikrivenog ratovanja tajnih službi. Lenon je nesporno bio humanista, mirotvorac i intelektualac i kritikovao upravo ono što se u zapadnom svetu ne sme dovoditi u pitanje – a to je kapitalizam.

Njegov dvostruki album iz 1972. “Some time in New York city” sačinjen je od angažovanih političkih pesama. I korice albuma napravljene su kao naslovna strana uticajnog, uglednog i navodno nezavisnog Njujork Tajmsa.

Lenon je u svojim pesmama pevao o političkim zatvorenicima u SAD (Anđeli Dejvis), o lažnoj demokratiji, o borbi Iraca za nezavisnot i brutalnoj politici koju su sprovodili Englezi. U pesmi “Njujork Siti” Lenon se zalaže za slobodu korišćenja marihuane jer je i “Papa puši svaki dan”, a zna se da monopolski posao i dobit u tgovini narkoticima odavno ima CIA.

U pesmi “Atika stejt” on pominje uticaj Rokfelera na odredjena politička ubistva gde u zatvoru završavaju samo oni koji su povukli obarač (nije li Lenon upravo tako i ubijen?). Lenon poziva na poštovanje ljudskih prava i na prava žena u pesmi “Žena je crnac na ovom svetu” …

 

Njegove pesme “Revolucija”, “Dajte šansu miru”, “Rat je završen (ako vi to želite)” i danas se smatraju antiratnim himnama. Lenon je zakupljivao prostore u tiražnim novinama i na bilbordima objavljujući svoje antiratne poruke.

 

Danas više takvih antiratnih pokliča u Americi nema. Ne pevaju više protiv rata ni Dilan (Robert Allen Zimmerman), ni Džoan Baez (Joan Chandos Baez). Uticajni rok muzičari koji su pevali na veličanstvenim skupovima šezdesetih i sedamdesetih, poput Vudstoka, protiv rata, nasilja i pljačke siromašnih zemalja, naprasno su umirali u vreme svoje najveće slave.

 

Hendriks, Džoplin, Morison ili Elvis Prisli (koji po rečima njegovog oca nije mogao da prihvati zvaničnu verziju o ubistvu Kendija), danas se za sve njih zna da su bili pod prismotrom FBI, dok se o Prisliju čak govori negde i kao glavnom doušniku FBI među rok zvezdama.

 

POKUŠAJI POLITIČKE KOMPROMITACIJE

Nakon Lenonove smrti objavljeno je mnogo knjiga i navodnih izveštaja iz arhiva MI5 kako bi se Lenon kompromitovao. Tako tiražni “Sandej tajms”, koji je u vlasništvu Ruperta Mardoka, otkriva da je Lenon tajno sponzorisao levičare i trockiste u Britaniji krajem šezdesetih godina, o čemu je MI5 imao preciznu evidenciju. Takođe se u Lenonovom dosijeu navodi i da je tajno finansirao Irsku Republkansku Armiju i englesku Radničku Revolucionarnu Partiju čiji je najpoznatiji član bila Vanesa Redgrejv, “terorista i trockista”. U dosijeu su se nalazili i svojeručno ispisani stihovi Lenonove pesme “Heroj radničke klase (Working Class Hero)” iz 1970. u kojoj Lenon kritikuje eksploatatorski kapitalistički sistem.

Detalje o ovome razotkrio je bivši pripadnik MI5, Dejvid Šajler koji je službu morao da napusti zbog nekih zloupotreba, a danas živi u Francuskoj. Šajler, međutim, tvrdi da su ovi izveštaji lažni. I Joko Ono je u više navrata izjavila da Lenon nikad nije finansirao ni jedan politički pokret, posebno ne Irsku Armiju.

 

PRIKAZAN KAO NASILNIK

U svojoj knjizi ” Životi Džona Lenona”, Artur Goldman ga je opisao kao alkoholičara, nasilnika i uživaoca droge. Knjigu je izdao moćan američki izdavač “Morrow” i ima preko 700 strana. Goldman je inače o Lenonu objavio više knjiga. Ova knjiga je, međutim, jako naljutila mnoge Lenonove poklonike, koji su mnoge stavove u knjizi pobili kao netačne i zlonamerne i ocenila ih kao produkt uticajnog jevrejskog lobija koji kontroliše američke medije, a sa kojim je Lenon izgleda došao u sukob.

Često se pominje i spor koji je Lenon sedamdesetih imao sa izvesnim Morisom Levijem (sada pokojnim), producentom, koji je uspeo da se dočepa nekih njegovih neobjavljenih traka i publikovao ih bez Lenonovog pristanka. Lenon ga je tužio i dobio spor ali Levi nikada zbog ove krađe nije krivično odgovarao. Salvador Astucija smatra da je to moguće samo ako je Levi bio pod zaštitom nekog moćnog klana ili ako je sarađivao sa CIA ili FBI. Ta saradnja je mogla da uključuje i neke prljave poslove, što bi značilo da je mogao biti angažovan od strane desničarskih krugova da organizuje ubistvo Lenona, koji mu se i lično bio zamerio. 

 

SERIJAL:

KO, KAKO, ZAŠTO I NA KOJI NAČIN VLADA SVETOM

Nastaviće se…  

…valjda

 🙂

Projekat MKULTRA – Projekt kodnog imena za skrivene tajne operacije kontrole uma

Project MKUltra

 

Global Media Planet INFO

Podržite rad našeg portala. To možete učiniti OVDE: PayPal-Me 

Budite sa nama jer smo mi tu zbog vas

Ako ste u mogućnosti i ako vam se dopadaju naši sadržaji podržite nas! Naš rad više neće biti moguć bez vaše podrške… PayPal: GlobalMediaPlanet@gmail.com ili https://www.paypal.me/GlobalMediaPlanet

If you’re able, and if you like our content and approach, please support the project. Our work wouldn’t be possible without your help… PayPal: GlobalMediaPlanet@gmail.com or via: https://www.paypal.me/GlobalMediaPlanet

Vaš Global Media Planet INFO

Hvala! 

Podelite ovaj članak sa drugima

DMCA.com Protection Status

Komentari

komentari

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*