Saša Janković: Država postoji da bi smo mi u njoj imali normalan život, a ne da bi neko u njoj imao vlast!

sasa-jankovic-drzava-postoji-da-bi-smo-mi-u-njoj-imali-normalan-zivot-a-ne-da-bi-neko-u-njoj-imao-vlast

Spread the word

Shares102Facebook Tweet Pin LinkedIn Email

Ako i kada postanem predsednik vratiću čoveku dostojanstvo i smisao institucijama. Danas je dno na vrhu. Nećemo da budemo dobrovoljni davaoci tuđe krvi. Hoćemo da budemo informisani a ne informerisani. Platili su ih ali tek će da ih koštaju lažne diplome. Koštaće ih uhođenje novinara. Koštaće ih životi iz helikoptera i poplava. Bio sam državni službenik ali nikada nisam pomislio da sam država. Ljudi koje čekamo smo mi sami. – samo su neke od poruka i obećanja koje je uputio Saša Janković u prepunoj Hali Sportova na Novom Beogradu.

sasa-jankovic-hala-sportova-novi-beograd — Hala Sportova na Novom Beogradu bila je dupke puna iako niko nije delio sendviče i kišobrane. Bar mi to nismo primetili a objektivno izveštavanje je na prvom mestu novinarske profesije bez obzira da li se nešto daje, uzima, sabira ili oduzima.

Preksinoć je održan prvi veliki skup podrške Saši Jankoviću kandidatu za Predsednika Srbije. Inače, jako dobro organizovana i osmišljena konvencija uključivala je i prenos na znakovnom jeziku za osobe sa oštećenim sluhom. Ovaj nimalo lak zadatak poveren je Julijani, našoj Juci sa Karaburme, koja je kao i uvek bila na visini zadatka, profesionalno profesionalna kao i uvek. Juco ako ovo čitaš veliki pozdrav od kompletne redakcije Global Media Planet INFO a ako ne čitaš neka ti neko prenese.

Kuriozitet je da je Saša Janković sedeo negde tamo u nekom 10. redu a ne u prvom kako politička tradicija i običaji svih dosadašnjih Imperatora Srbije nalažu a po srpskom običajnom pravu. Ujedno je i jedini od kandidata za bilo šta koji nije sedeo u prvom redu već među svojim sugrađanima. Ipak nije bilo teško ga naći, kao što to nije bilo ni unazad 10 godina dok je obavljao dužnost Zaštitnika građana i borio se sa svim alama našega društva kao pravi Don Kihot zagledan u viziju neke nove, svetlije budućnosti u kojoj će pravo važiti za sve podjednako (a ne selektivno) a institucije funkcionisati na način da služe društvu a ne da budu svojina feudalne vlastele koja se kao kuga proširila čitavim društvenim tkivom i u svim aspektima života.

U tom smislu je i započeo skup.

Skup je započeo recitovanjem NAŠI DANI:

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesimo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al’ kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Poezija vekova: Vladislav Petković Dis

Tatjana Vojtehovski se na samom početku osvrnula na jedan od nesumljivo najbrutalnijih primera nefukcionisanja države i institucija sistema a to je slučaj malog Alekse Jankovića gde je država svo vreme permanentno zataškavala vrlo brutalno nasilje nad malim Aleksom a koje je dovelo do tragičnog ishoda. Za ovu tragediju odgovorna je država naglasila je Tanja i prepustila mikrofon mami pokojnog malog Alekse. Dragana Janković se obratila okupljenima vrlo emotivnim govorom i dodala “Rekli su mi da sam ludo hrabra što sam večeras ovde. Ne, ja sam samo tvrdoglavo uporna da živimo bolje.”

Novinarski instinkt nam govori da će predobro kontrolisani mediji koji nose to ime ali to nikako ne mogu biti već operativni štabovi za brzo delovanje i satanizaciju, svom žestinom napasti u stilu: Saša Janković na skupu podrške zloupotrebio majku Alekse Jankovića ili nešto slično. U tim prljavim poslovima učestvovaće najverovatnije: Večernje Novosti, Informer, PINK, Studio B, vrlo moguće BLIC a ako se dobro podmaže i KURIR. Drugi već po default-u onda to šire dalje putem armije botova koje preskupo plaćaju upravo do gole kože ojađeni građani i poreski obveznici Srbije poznatiji i kao “gubitnici tranzicije”.

*Tranzicija je pojam koji se u Srbiji koristi da označi 7 miliona idiota koji slepo prate ovna predvodnika više od 20 godina i koji im pri tome skida kožu sa leđa a oni mu u tome svojski pomažu. Pomažu sve u korist svoje nesagledive štete.

Prenos tj transfer svojine iz jednog oblika u drugi a iz drugog u treći je potpuno nelegalan i nije zasnovan ni na jednom na pravu zasnovanom obliku sticanja svojine tj svojinskih prava.

Dok se ne “svuku” svi tzv “dobitnici tranzicije”, svi do jednog, u ovoj zemlji pravde neće biti.

Po nelegalnom odlivu sredstava Srbija je među svetskim šampionima.

Tanja Vojtehovski je nastavila: “Mi živimo u društvu u kome je nasilje uobičajena praksa, to je kod nas model komunnikacije. Nasilje se ovde institucionalno sprovodi. Nasilje nije samo fizičko, nije samo mentalna tortura nad pojedincima već je nasilje i korupcija u institucijama ove države. Mi živimo u nasilju nad pravnim sistemom, nasilju nad zakonima, nasilju nad institucijama a jedna od najvažnijih institucija je obrazovanje. I ono je ugroženo bahatošću i nasiljem. Plagiranje, kupovina i prodaja diploma su na putu da zamene istinsko znanje i stručnost, i na taj način obezvrede civilizacijske tokove koje su generacijama u ovoj zemlji građene. Društvo koje dopušta da pravi doktori beže iz zemlje dok je lažni doktori vode – nije društvo koje ima bilo kakvu šansu za uspeh. Društvo u kome je jedina poruka mladima da nije važno šta znate nego je važno koga znate, to je društvo koje te iste mlade tera iz ove zemlje.”

Dušan Duda Ivković legenda našeg sporta započeo je svoje obraćanje rečima: “Ja sam Dušan Ivković i osećam jednu atmosferu odakle treba da krenu temelji nove Srbije.”

Na bini se našao i legendarni pevač, kompozitor, kantautor Vlado Georgiev, koji je takođe pod udarom žestoke cenzure u gotovo svim medijima.

Na kraju se obratio i Saša Janković, a njegovo obraćanje ipak morate da čujete u celosti. Nije tako dugo kao kada krene, recimo, da piše Preporuke državnim organima zbog silnih brljotina koje ovi prave, tako da vam zaista neće oduzeti mnogo vremena ali će vas svakako naterati na razmišljanje – da li se od dobra beži, da li smo bića okolnosti ili bi mogli, za promenu malo, da okolnosti stvaramo i da li imamo volje da oblikujemo državu i društvo na malkice drugačiji način – baš onaj koji je tako savršeno opisan u udžbenicima prava državno-pravnih fakulteta (ne onih privatnih što dele diplome preko Skype-a i iznose noću vreće para sa istih) a koji nikada do sada nismo uspeli ni da vidimo niti da doživimo. Da jesmo ovo bi bila zemlja srećnih ljudi. Možemo li jednu potpuno nepravnu tvorevinu pretvoriti u pravnu, možemo li izbeći zahuktali diktatorski režim koji se uspostavlja brzinom svetlosti, možemo li se osloboditi svake vrste autokratije na ovako plodnom tlu beznađa – su samo neka od pitanja na koja svako od nas mora pre svega sam sebi dati odgovor.