Beograd na vodi, poprskan krvlju! EKSKLUZIVNO: Kako se gradnja kula na Savi koristi za šverc oružja i pranje para!

Beograd na vodi, poprskan krvlju! EKSKLUZIVNO: Kako se gradnja kula na Savi koristi za šverc oružja i pranje para!

Aleksandar Vučić i njegov pljačkaški klan zarađuju stotine miliona evra poprskanih krvlju Srba, Rusa i Sirijaca. Projekat Beograd na vodi osmišljen je od strane stranih obaveštajnih službi kao velika perionica para iz koje će se finansirati oružje koje će Ujedinjeni Arapski Emirati davati svojim prijateljima, islamistima na Bliskom Istoku, ali i režimima u Ukrajini i na Kosovu, tvrde svetski mediji koji ukazuju na to da time Vučić vraća uslugu šeiku Mohamedu bin Zajedu al Nahjanu za finansijsku podršku pre izbora 2012.

Piše: Milan Malenović

Faraonski projekat naprednjačke vlasti Beograd na vodi, javnosti je prikazan kao budućnost prestonice, a u njemu će živeti i raditi 17.000 ljudi! Po sadašnjim, dostupnim planovima, na platou na desnoj obali Save, tamo gde se danas nalaze stara železnička i autobuska stanica, nići će ceo jedan grad sa 1,85 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

Kako je najavio navodni arapski investitor Mohamed Ali Rašed Alabar, čelnik kompanije „Emaar”, koja je preko ćerke firme vlasnik većinskog dela preduzeća „Beograd na vodi” d.o.o, za izgradnju pomenutog stambeno-poslovnog kvarta biće izdvojeno 3,6 milijardi evra. U svojim obraćanjima narodu Aleksandar Vučić je licitirao sumama između tri i osam milijardi evra koje će, navodno, uplatiti arapski partner. Po procenama srpske Akademije za arhitekturu, pomenute sume se odnose samo na cenu izgradnje poslovno – stambenog prostora, dok će za uređenje terena i izgradnju neophodnih infrastrukturnih objekata srpska država morati da uloži još najmanje milijardu evra.

Šta povezuje Đukanovića, Dahlana, Zajeda, Blera, i Vučića?
Šta povezuje Đukanovića, Dahlana, Zajeda, Blera, i Vučića? Naravno: Beograd na vodi.

Projekat Beograd na vodi finansijski potpuno neisplativ

Međunarodno udruženje „International Network for Urban Research and Action”, posle pregleda planova koji su predstavljeni javnosti na početku navodne izgradnje 2014, ocenilo je projekat kao „finansijski potpuno neisplativ”. I zaista, već na prvi pogled izneta računica nikako ne može da bude tačna.

Ako je planirana izgradnja 1.800.000 kvadrata stambeno – poslovnog prostora (po nekim najavama i manje), a „Emaar” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata namerava da uloži između 3,6 i osam milijardi evra, to znači da će izgradnja jednog kvadratnog metra koštati između dve i skoro pet hiljada evra!?!

Ovakve cene su u Srbiji nezamislive, makar svi zidovi u novim objektima bili pozlaćeni. Očigledno je da je „Beograd na vodi” paravan iza koga se odvijaju drugi poslovi.

„Transparentnost Srbija” je još 2015. objavila: „Do danas ni jedan stručnjak visokog kredibiliteta nije istupio da predstavi ili zastupa ideju ‘Beograda na vodi’. Naprotiv, to čine anonimne osobe po naređenju koje dobijaju od političkih struktura ili iz inostranstva”.

Beograd na vodi i međunarodni terorizam
Beograd na vodi i međunarodni terorizam

Inostrana veza je u ovom slučaju veoma značajna, jer ukazuje na prave idejne tvorce ovog projekta koji nema nikakve veze sa urbanizmom.

Dušan Pavlović, koji je bio savetnik tadašnjeg ministra Saše Radulovića u periodu od septembra 2013. do februara 2014, novinaru Roriju Donagiju (koji sarađuje i sa portalom „Middleeast eye” – MEE) sredinom 2014. godine je otkrio: „Predviđeno je da svi detalji dogovora o investicijama Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju ostanu tajna”. Kako Pavlović tvrdi, to je regulisano osnovnim ugovorom o saradnji UAE i Srbije potpisanim u martu 2013. godine, koji su mogli da vide samo malobrojni članovi Vlade.

Donagi u svom članku od 15. avgusta 2014, objavljenom na portalu MEE, ukazuje na to kako su ovakav sporazum, kao i celokupna saradnja između dve države isplanirani od strane CIA-e i Mosada, ali ne navodi da li mu je tu informaciju dao Pavlović ili neko drugi.

Aleksandar Vučić i Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, princ - prestolonaslednik emira od Abu Dabija i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, u svetu je najviše poznat po trgovini oružjem
Aleksandar Vučić i Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, princ – prestolonaslednik emira od Abu Dabija i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, u svetu je najviše poznat po trgovini oružjem

Šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan, princ – prestolonaslednik emira od Abu Dabija i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, u svetu je najviše poznat po trgovini oružjem.

Timoti Eš iz „Standard bank” je svojevremeno tvrdio kako mu je 2013. u Beogradu rečeno da UAE od Srbije nabavlja oružje za svoje „prijatelje”, odnosno pobunjeničke grupe na Bliskom Istoku.

Švajcarska je 2012. na kratko zamrzla finansijska sredstva šeika Mohameda bin Zajeda i sa njim povezanih lica, kao i trgovinu oružjem sa UAE, pošto je otkriveno da su ručne bombe, navodno isporučene za potrebe vojske Emirata, završile u rukama pobunjenika u Siriji.

Automatske puške poreklom iz Hrvatske su tokom 2015. nađene kod ubijenih pripadnika ISIS-a u Siriji i Iraku
Automatske puške poreklom iz Hrvatske su tokom 2015. nađene kod ubijenih pripadnika ISIS-a u Siriji i Iraku

Zapadni Balkan je skoro neiscrpno tržište za nabavku pešadijskog oružja nagomilanog tokom ratova devedesetih godina prošlog veka. Automatske puške poreklom iz Hrvatske su tokom 2015. nađene kod ubijenih pripadnika ISIS-a u Siriji i Iraku.

CIA i Mosad već decenijama imaju istu politiku na Bliskom Istoku: destabilizaciju ovog regiona, kako bi svet prihvatio da su vojne intervencije Izraela i Sjedinjenih Američkih Država jedino rešenje da se povrati mir. Preko svojih saveznika, između ostalog i dinastije al Nahjan, ove dve službe oružjem snabdevaju militantne pobunjenike na prostoru Sirije i Iraka, a dugo vremena (moguće i danas) na tom spisku su bili i islamisti iz pokreta „Islamska država” i „Al Nusra Front” (blizak „Al Kaidi”). Mohamed bin Zajed se smatra osobom koja za potrebe Amerikanaca i Izraelaca deluje u Istočnoj Evropi (iznosi xymphora.blogspot.com u članku od 1. avgusta 2014.). Trebalo je još samo naći način da se ceo posao obavi tako da mediji i javnost ništa ne primete.

Sadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali je potomak Jevreja koji su pred opasnošću od progona promenili veru i prezime. Renegate, posebno ako su jevrejstvo napustili usled straha od nacističkog progona, Izraelci ne posmatraju kao otpadnike i daju im priliku da se vrate veri pradedova. Nešto su restriktivniji kada je u pitanju treća ili četvrta generacija, jer tada traže i dokaze o iskrenoj posvećenosti jevrejskoj zajednici.

Automatske puške poreklom iz Hrvatske su tokom 2015. nađene kod ubijenih pripadnika ISIS-a u Siriji i Iraku
Brat od tetke Siniše Malog, Aleksandar Vučić, više puta je javno potvrdio kako su u početku kontakti sa zvaničnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirat išli upravo preko sadašnjeg gradonačelnika Beograda

Brat od tetke Siniše Malog, Aleksandar Vučić, više puta je javno potvrdio kako su u početku kontakti sa zvaničnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirat išli upravo preko sadašnjeg gradonačelnika Beograda.

To proizilazi i iz intervjua sa Malim koji je u martu 2014. objavio uvek odlično obavešteni američki magazin „Bloomberg”. Redakcija se njemu nije slučajno obratila upravo sa molbom da joj objasni pozadinu iznenadnog približavanja Srbije i UAE. Siniša Mali je u pomenutom intervjuu govorio i u ime Emirata, pa je „Bloomberg” obavestio kako vladari UAE „veruju u političku stabilnost Srbije i naš ljudski kapital”, zbog čega su se odlučili na investicije.

U to vreme zvanično savetnik prvog potpredsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, Mali je bio odlično obavešten o svim dešavanjima oko dogovaranja sa Emiratima, pa i sa onim što se događalo iza zavese i imalo odlučujući uticaj na konačne odluke.

Tajni poslovi UAE u Srbiji
Tajni poslovi UAE u Srbiji

Tajni poslovi UAE u Srbiji

U svom članku „Tajni poslovi UAE u Srbiji” objavljenom na MEE, Rori Donagi tvrdi kako je tragajući za crnim fondovima arapskih šeika obavio i razgovor sa jednim pripadnikom obaveštajnih službi Srbije (čije ime nije želeo da otkrije), koji mu je rekao kako su ovdašnje službe bile odlično upoznate sa onim šta se dešava iza kulisa navodnog projekta „Beograd na vodi”, kao i da idejne tvorce ne treba tražiti među svetski poznatim arhitektama, već u stranim obaveštajnim službama i među dilerima oružja. Iako je dalja istraga srpskih organa obustavljena po naređenju „sa samog vrha”, a dokumenta sklonjena, sećanja su, ipak, ostala.

Dva šeika uz najveće državne počasti - trajaće decenijama s obzirom kakav je posao veka u pitanju
Dva šeika uz najveće državne počasti – trajaće decenijama s obzirom kakav je posao veka u pitanju

Aleksandar Vučić je svoj prvi susret sa princom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom opisao u javnosti samo jednom, rekavši kako su se sreli slučajno na jednoj večeri, a u razgovor stupili spontano. Niti je to bilo slučajno, niti spontano.

Već pomenuti izvor iz ovdašnjih obaveštajnih službi tvrdi kako su se njih dvojica sreli na dobro isplaniranoj večeri u super luksuznom hotelu „Burž Kalifa” u Dubaiu. Ovaj hotel je najvećim delom u posedu porodice al Nahjan, koja u njemu ima i nekoliko apartmana koje smeju da koriste samo njeni članovi i njihovi gosti. Glavni njihov apartman ima površinu od preko 500 kvadratnih metara, zaseban bazen, saunu, sobu za rekreaciju i kuhinju.

U jednom od prostranih salona apartmana, gde su zidovi, po rečima samog Vučića, prekriveni liskama zlata, organizovana je večera na kojoj je domaćin bio prestolonaslednik Abu Dabija, šeik Mohamed bin Zajed al Nahjan. Osim njega, prisustvovali su Aleksandar Vučić i Siniša Mali, kao i jedan broj Arapa. Tokom večere se razgovaralo o opštim mogućnostima ulaganja u Srbiju, a zatim su se šeik Mohamed, Vučić, Mali i još jedan Arapin povukli u drugu sobu na tajne razgovore. Četvrti član ove grupe bio je Mohamed Dahlan, trgovac oružjem i dvostruki agent koji je radio za vrh palestinske oslobodilačke organizacije PLO dok nije otkriveno da je i na platnom spisku Izraelaca. Za Dahlana se osnovano sumnja da od 1994. radi za izraelsku unutrašnju obaveštajnu službu Šin Bet, preneo je portal „The electronic intifada” 20. decembra 2006.

Američki magazin „Vanity Fair” objavio je u aprilu 2008. da je Dahlan za američke tajne službe 2006. trebalo da izvede puč i likvidira demokratski izabrano rukovodstvo Palestinaca u Gazi.

Dahlan definitovno napušta Palestinu 2011. pošto je optužen da je učestvovao u ubistvu Jasera Arafata. Od tada se on nalazi pod zaštitom dinastije al Nahjan i u Abu Dabiju ima kancelarije odakle se koordiniraju terorističke aktivnosti i trgovina oružjem.

“Budite sigurni da su Jaser Arafatu dani odbrojani. I budite sigurni, da ću ga likvidirati kao što sam svečano obećao pred predsednikom Bushom, daću svoj život za to.” – Mohamed Dahlan

Mohammed Dahlan Quotes
Read more: Mohammed Dahlan Quotes

Be certain that Yasser Arafat’s final days are numbered, but allow us to finish him off our way, not yours. And be sure as well that … the promises I made in front of President Bush, I will give my life to keep.
Be certain that Yasser Arafat’s final days are numbered, but allow us to finish him off our way, not yours. And be sure as well that … the promises I made in front of President Bush, I will give my life to keep.

“Budite sigurni da su Jaser Arafatu dani odbrojani. I budite sigurni, da ću ga likvidirati kao što sam svečano obećao pred predsednikom Bushom, daću svoj život za to.” – Mohamed Dahlan

Mohammed Dahlan Quotes
Read more: Mohammed Dahlan Quotes

Dahlan je dobio i državljastvo Srbije, a predsednik Nikolić ga je odlikovao! Upućeni tvrde da ima i crnogorsko državljanstvo.

Šta su pomenuta četvorica u „Burž Kalifi” razgovarali iza zatvorenih vrata nije poznato do u detalje, ali posle toga se krenulo u realizaciju projekta „Beograd na vodi” koji obuhvata i trgovinu oružjem.

Još pre dolaska naprednjaka na vlast, Srbija je prihvatila obavezu da izmenom pešadijskog naoružanja isto uskladi sa potrebama saradnje srpske vojske sa NATO paktom. Staro oružje biće rashodovano, konzervirano i po dogovoru iz „Burž Kalife” predato UAE za dalju prodaju. Ova trgovina, međutim, Srbiji ne donosi nikakav prihod, jer su Vučić i Mali sa šeikom bin Zajedom razradili plan po kome Srbija ne samo da daje oružje bez nadoknade, već novac ulaže i u „Beograd na vodi”, odakle se odlivaju provizije za učesnike ove pljačke srpskog budžeta.

Kupoprodaja oružja

Jedini jasan i javnosti delimično dostupan ugovor o kupovini oružja je onaj iz februara 2013. kada je Vučić potpisao sporazum sa šeikom Mohamedom bin Zajedom vredan 33 miliona dolara u vezi razvoja i isporuke raketnih sistema ALAS. Američki novinar Grej Karter ukazao je u svom članku o naglom prijateljstvu između UAE i Srbije iz februara 2015. kako postoji još samo jedan zvaničan ugovor o isporuci oružja iz Srbije Emiratima, vredan oko 200 miliona dolara, ali da nije poznato kada i na koji način je on realizovan.

Pomenute sume su Karteru bile zapanjujuće male, jer UAE ima godišnji budžet za nabavku oružja od skoro 20 milijardi dolara. Toliki pregovori i sastanci na najvišem nivou, a na kraju potpisivanje samo dva ugovora u vrednosti od jedva jedan odsto sume koju Emirati svake godine troše na oružje?!? Karter je, kao i mnogi drugi, posumnjao da se posluje „ispod žita” ukazujući na prisustvo Mohameda Dahlana i njegovih najbližih saradnika i u navodno civilnim projektima.

U istom članku Karter otvoreno iznosi sumnju da je šeik velikim količinama novca omogućio Vučiću da dođe na vlast 2012. godine, tako da mu ovaj tu uslugu sada vraća kroz pošiljke oružja.

Specijalizovan sajt „Arab defence” (arapska odbrana) preneo je 25. avgusta 2014. informaciju dobijenu od neimenovanog izvora iz Emirata, kako ta zemlja nije zainteresovana samo za defanzivno oružje iz Srbije, kao što je sistem ALAS. Šta je još isporučeno, sajt, međutim, nije naveo.

Pranje para

Portal „Riyadh Vision” iz Saudijske Arabije objavio je 28. juna 2014. kako su UAE i Srbija sklopili dogovor o međusobnoj saradnji. Srbija će Emiratima isporučivati oružje i povoljno dati obradivu zemlju, dok će arapska strana uložiti novac u „Beograd na vodi”, ali tek kada se postigne konačni dogovor (koga ni danas nema). Isto tako, UAE će Srbiji dati kredit od milijardu dolara (po agenciji „Fena” radi se o milijardu evra), od koga će jedan deo biti upotrebljen za popunjavanje rupa u srpskom budžetu, a drugi će biti uložen u „Beograd na vodi”.

„Emaar”, dakle, u projekat „Beograd na vodi” ne ulaže sopstvena sredstva, već UAE daje kredit (koji Srbija jednog dana mora da vrati), a on se preko različitih javnih i građevinskih preduzeća „opran” sliva u „Beograd na vodi” d.o.o, a odatle u privatne džepove.

Pošto Srbija snosi sve troškove izgradnje neophodne infrastrukture „Beograda na vodi”, investitor plaća samo čisto zidarske radove. Najluksuznije opremljeni kvadratni metar u tim objektima neće u izgradnji koštati više od 2.000 evra, a prosečna cena kvadrata iznosiće između 1.000 i 1.200 evra. „Emaar”, međutim, najavljuje investicije koje bi odgovarale prosečnoj ceni kvadrata od između 2.000 i skoro 5.000 evra. Razlika u ceni ići će u džepove ovdašnjih političara i za nabavku srpskog oružja kojim UAE snabdeva „svoje prijatelje”, koji nisu nužno samo u arapskom svetu.

Ministarstvo odbrane Srbije je 2. februara 2015. objavilo kako u postupku revitalizacije oružanih snaga namerava da proda više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, 20.000 pušaka i pištolja, kao i veliku količinu municije.

EXPO-2015

„Sputnik News” je tri nedelje kasnije, 24. februara 2015, objavio kako je ukrajinski predsednik Petro Porošenko tokom posete sajmu oružja „EXPO-2015” u Abu Dabiju sa šeikom Mohamedom bin Zajedom potpisao „veoma značajan ugovor” o kupovini oružja. Pošto UAE ne proizvodi nikakvo naoružanje, već je četvrti najveći uvoznik na svetu, jasno je da će ukrajinskoj vojsci biti isporučeno i ono što je prethodno kupljeno u Srbiji.

Izraz „kupljeno u Srbiji” u ovom slučaju nije potpuno tačan, jer se ceo posao finansira kroz Srbiji date kredite i kroz, navodne, uplate za „Beograd na vodi”. Naša država taj novac mora da vrati, tako da je oružje faktički poklonjeno, ako ne računamo desetine miliona dolara koje će kao mito šeici dati ovdašnjim vlastodršcima.

Kako je konkretno izgledalo prebacivanje para sa jednog na drugi račun, a na kraju u džepove Vučićevog klana, objasnio je Dušan Pavlović 2014. za MEE:

„Etihad je za JAT obezbedio kredit, a ne direktnu investiciju, koji će kasnije biti pretvoren u vlasnički udeo. Srbija je dala garancije za ovaj zajam, pa ako posao krene loše srpski narod će morati da vraća uzetih 40 miliona evra. U svakom slučaju, biće plaćene provizije kompaniji koju drže ljudi bliski režimu Aleksandra Vučića, i to u visini od dva miliona evra.”

Iz ovog svedočenja se jasno vidi da Vučićev klan na svim poslovima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima uzima proviziju od pet odsto!

Na ukupnu planiranu sumu od osam milijardi evra za „Beograd na vodi” (prodaja oružja uračunata u cenu) provizija iznosi neverovatnih 400 miliona evra, a sve to će se isplatiti iz budžeta Republike Srbije. Uz sve to, srpskim oružjem, isporučenim preko Ujedinjenih Arapskih Emirata islamistima u Siriji i fašistima u Kijevu, ubijaće se ruski vojnici, a verovatno će jednog dana ono biti upotrebljeno i od strane albanskih ekstremista sa Kosova za obračun sa srpskom vojskom i policijom. Ne treba zaboraviti da je pres služba tadašnje predsednice samoproklamovane Republike Kosovo, Atifete Jahjage, objavila da joj je prilikom posete Abu Dabiju januara 2012. šeik Mohamed bin Zajed obećao svu moguću podršku, uključujući i vojnu.

A 1. Arhitekta, koga nema

Ovako grandiozno zamišljeni projekat, kao što je “Beograd na vodi”, sa čijom se realizaciojom zvanično počelo pre dve godine, morao bi da ima svetski priznatog arhitektu za idejnog tvorca. Fergus O’ Saliven, novinar specijalizovanog portala „City Lab” obratio se početkom 2015. godine firmi „Eagle Hills” iz Dubaia, preko koje je „Emaar” ušao u „Beograd na vodi” d.o.o, i zamolio za informaciju koji arhitekta je uradio projekat. Odgovor je glasio da je to učinio tim iz projektantskog preduzeća RTKL iz Sjedinjenih Američkih Država.

O’ Saliven je, međutim, utvrdio kako među referencama ovog, inače, poznatog arhitektonskog biroa nema nikakvog pomena „Beograda na vodi”, niti bilo čega sličnog u Srbiji. Osoba za odnose sa medijima RTKL-a odbila je da O” Salivenu potvrdi ili demantuje informaciju dobijenu od „Eagle Hills”-a, pozivajući se na standardnu praksu firme. Nekoliko meseci posle ovoga RTKL je promenio vlasnika i sada se zove „Callison RTKL” sa sedištem u Baltimoru, SAD, ali ni u njihovim referencama nema “Beograda na vodi”.

U svom članku o „Beogradu na vodi” od 16. marta 2015. na „City Lab”-u O” Saliven izražava svoje čuđenje kako projekat ove veličine nema jasno predstavljenog arhitektu koji je izradio projekat. Kao da se investitor stidi imena arhitekte, ili se arhitekta stidi da prizna kako je radio projekat. Veoma neobično za posao vredan najmanje četiri milijarde evra.

Očigledno se radi o tome da je ceo projekat običan jeftini paravan za javnost. iza koga se kriju drugi poslovi.

podeli ovaj članak:
Pritedio i Uredio: Global Media 

Samo tri stvari se ne mogu dugo skrivati … Sunce, Mesec i ISTINA!

 Preporučeni članci: RAZOTKRIVANJE

 

Global Media

Ukoliko ste u mogućnosti da podržite dalji rad našeg portala to možete učiniti OVDE 

Tako bi nam pomogli da nastavimo dalji rad, da vam ponudimo kvalitetan sadržaj, proizvode i usluge koje nikada nećete videti u mainstream medijima. Bilo koja donacija koju bi dobili bilo u novcu bilo u opremi, hrani, obući i odeći, plaćanju računa koristila bi se isključivo za dalji razvoj portala Global Media Planet INFO, održavanje portala, plaćanje hostinga, domene i ostalih troškova kako bi i dalje vi mogli biti sa nama a mi tu za vas. 

Vaš Global Media Planet INFO tim

Hvala!  

Uslovi korišćenja

DMCA.com Protection Status

Komentari

komentari

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*