Porodica Trkulja: Sud doneo Rešenje ali svoje dete još nisu videli niti čuli sada već više od 150 dana

Porodica Trkulja: Postupajući sudija po nalogu Višeg Suda konačno doneo rešenje ali roditelji još uvek nisu videli svoju ćerkicu

Porodica Trkulja: Postupajući sudija po nalogu Višeg Suda konačno doneo rešenje ali roditelji još uvek nisu videli svoju ćerkicu

Agonija sa kojom se suočava porodica Trkulja kojima je Centar za socijalni rad pre 10 meseci oduzeo maloletnu ćerku (tada 6 godina starosti) i dalje traje.

Cyr.

Beograd |04.08.2018. |18:00 

 

Autor: Duško Velkovski – IFJ, EFJ Journalist

 

Iako je postupak lišenja roditeljskog prava pravosnažno okončan u korist ove porodice, Centar za socijalni rad i dalje uporno odbija da vrati maloletno dete biološkim roditeljima.

„Centar za socijalni rad zabranjuje roditeljima da uspostave kontakt sa svojim maloletnim detetom“, navodi pravni zastupnik u svom Zahtevu za hitno sprovođenje inspekcijskog nadzora nad radom Gradskog centra za socijalni rad – Grad Beograd – Odeljenje Zvezdara.

Dalje se u istom dopisu kaže: „Rukovodilac Odeljenja Zvezdara ODBIJA da izuzme članove stručnog tima iz nama nepoznatih razloga“.

U više navrata je traženo izuzeće zbog grube povrede prava. Svima je jasno, pa i laicima, da ne može neko da vam oduzme dete, zatim da vas tuži sa namerom da vas trajno liši roditeljskog prava (praktično nakon toga ostajete bez svog deteta), u konkretnom slučaju čak da traži potpuno lišavanje roditeljskog prava i to od oba biološka roditelja. Pri svemu tome nikakav rad sa roditeljima nije ni sproveden od strane Centra za socijalni rad, pa je potpuno nejasno na osnovu čega su oni poduzimali sve ove radnje.

Sa druge strane roditelji su od strane stalnog i renomiranog sudskog veštaka proglašeni potpuno sposobnima za vršenje roditeljskog prava.

Porodica Trkulja kome je CSR oduzeo ćerkicu – Sudsko Medicinsko Veštačenje: Potpuno su zdravi!

Konačno, sada je tu i Rešenje Prvog Osnovnog Suda u Beogradu gde je stavljena tačka na ovo pitanje.

Zašto?

Nedvosmisleno je utvrđeno, od strane stalnog sudskog veštaka (na čitavih 15 strana vrlo detaljnim pregledom i veštačenjem), da su roditelji, potpuno sposobni za vršenje roditeljskog prava. Zašto se onda maloletna M.T. koja sada ima već 7 godina i koja treba da krene u školu ne vraća roditeljima? Ne postoji nijedan razlog da dete ne bude sa svojim roditeljima nakon što je odvojena pre 10 meseci. Još je neshvatljivije – prekid svake komunikacije između roditelja i njihovog maloletnog deteta.

Zašto se roditeljima i dalje devojčica ne vraća ni nakon proteka vremena od 10 meseci i ZAŠTO im se ne dopušta da je vide pa čak ni da je čuju – čitavih 5 meseci?

Više od 150 dana roditelji nisu ni čuli ni videli svoje dete… nemaju nikakve informacije o njoj niti šta se sa njom dešava  Ne znaju kakvo je njeno zdravstveno stanje… 

Jedan od susreta roditelja sa službenicom koja im je oduzela dete (neposredno nakon što im je dete oduzeto), po svedočenju roditelja, u prostorijama Centra za socijalni rad protekao je rečima: „A sada ćete vi malo da pijete lekiće“ pritom obračajući se i očajnoj majci i ocu. To je po njihovom kazivanju izjavila psiholog Centra za socijalni rad, ujedno i voditelj ovog slučaja, nakon čega im je uručen spisak usluga koje su podrazumevale Institut za mentalno zdravlje u ulici Palmotićeva u Beogradu. Usluge ne želite ali morate da prihvatite. I platite… naravno doživotnom traumom, i to ako ste od onih srećnije ruke.

Loši roditelji i dobri hranitelji

Suština bi mogla da se svede u jednu rečenicu: „Ti nisi dobar otac, ti nisi dobra majka.“ Kao takvi, izvolite, u ponudi na meniju imate moju privatnu nevladino vladinu organizaciju komercijalnog tipa kako bih mogla da izvlačim novac iz budžeta poreskih obveznika i ojađenih građana da bi ti postao bolji otac a ti bolja majka. Za to vreme vaše dete ne može biti sa vama jer je to u najboljem interesu deteta. Vaše dete biće kod nekog drugog ko će za to dobijati cca 40.000 RSD mesečno (po detetu), naravno ponovo iz budžeta a vi ćete ga dobiti nazad nikad, a možda ni tad, jer dok traje “obuka” kako da postanete “bolji” otac vi ste već etiketirani kao zlostavljač i taj žig vam ostaje do kraja života. Majka bi po ovom Orwell-ovskom scenariju trebalo da završi pod “lekićima” u neuropsihijatrijskoj bolnici takođe žigosana do kraja života. Za to vreme se već uveliko sprema tužba za potpuno lišavanja roditeljskog prava. Naravno, u ovakvom scenariju, to je neizbežna posledica. Gubljenjem roditeljskog prava – gubite pravo na svoje dete. Krug se zatvara.

Ko je koliko dobar?

One pak koje nisu majke, niti čini se imaju osećaj za materinstvo, a naročito i posebno iz krugova vrlo jakog i ofanzivnog feminističkog lobija i establišmenta koji je predobro materijalno i monetarno potkovan (AŽC za 3 godine protrčalo više od 2 miliona – pogledati detaljan finansijski izveštaj), vrlo dobro znaju šta znači biti dobra majka i dobar otac i zato imaju na raspolaganju impozantno široku lepezu sponzora poslaganu od A do Š (pogledati za više listu sponzora kao i ko je sve sponzor, vrlo impresivna lista koja vas neće ostaviti ravnodušnim ali će vas podstaći na razmišljanje). Ali takođe ujedno vam se nudi i nebrojeni niz nevladinih i ostalih organizacija “za pomoć” koje vam odmah stoje na raspolaganju. Bitno je da se novac vuče iz budžeta u što većem obimu a za to su potrebne žrtve, zar ne? 

Podsetimo se da je Soroš “pomažući drugima” dosegao bogatstvo od 21 milijardu dolara. Dakle, moglo bi se reći da je doniranje jedan od najisplativijih vidova zarade i najprofitabilnija investicija. Investicija koja se dugoročno i jako isplati.

 

Metodologija: Uterati ljude u problem i zatim im baciti pojas za spasavanje. Cena? Prava sitnica

Naravno da sve to plaćaju građani i poreski obveznici preko njihovih leđa. Savršeno osmišljen način legalne pljačke građana izvlačenjem novca iz budžeta. Ništa nije besplatno a pomoć zna da bude najskuplja.

Dobri su dakle svi oni koji ostvaruju dobit. Što veća dobit to su više dobri (sleng). Dovoljno je samo da zavirite u njihove finansijske izveštaje, pogledate koja sredstva im stoje na raspolaganju i odakle bila ona uključena u tzv legalne tokove ili ne.

Možda su dobri i oni koji znaju šta je dobro a šta nije za vas i vaše dete. Vi ste zapravo samo mislili da znate šta je dobro a šta ne, ali eto vidite, bili ste potpuno u zabludi. Umesto što ste išli u crkvu možda je bilo bolje da ste na Singidunum fakultetu završili kurs za socijalne radnike i Bog da vas vidi. I plus ste dobri.

JEDAN OD OGLASA: 

SOCIJALNI RAD

Danas kada sve manje stvarne pažnje posvećujemo jedni drugima, socijalni radnici se obučavaju da pruže podršku i pomoć najugroženijima. Svako od nas može doći u situaciju da bude korisnik socijalnih usluga, a bez socijalnih radnika nema odgovornog društva i njegovog napretka.

Studijski program Socijalni rad omogućava sticanje savremenih znanja i profesionalnih veština za bavljenje socijalnim potrebama, životnim teškoćama i unapređenjem socijalnog položaja građana. Kroz sveobuhvatan program stručnog osposobljavanja socijalnih radnika, osnovne i master studije su zasnovane na savremenim teorijsko-metodološkim pristupima socijalnom radu, razmeni znanja, interaktivnom učenju i obaveznoj stručnoj praksi. Pored praktičnog i teorijskog znanja, studenti socijalnog rada će razviti i lične kompetence koje će im pomoći da se suoče sa izazovima profesije, da rade na sebi kako bi mogli da pomognu drugima.

Bogato praktično i naučno-istraživačko iskustvo predavača i stručnjaka iz oblasti socijalnog rada i psihosocijalne podrške upoznaće studente sa primenom socijalnog rada u praksi. Razumevanje sistema socijalne politike i mehanizama funkcionisanja države omogućiće studentima socijalnog rada svestrano upoznavanje njihove primene u socijalnim, zdravstvenim i drugim ustanovama i organizacija u kojima se taj rad profesionalno ostvaruje.

Naš cilj je da ishod studija socijalnog rada budu profesionalci visoko kompetentni za rad sa  decom i omladinom sa problemima, porodicama u riziku i problemima, žrtavama porodičnog,vršnjačkog i digitalnog nasilja, ugroženim starim licima, osobama sa invaliditetom, kao i svih drugih koji su pogođeni nekim od socijalnih problema ili u stanju socijalne potrebe za čije im je rešavanje potrebna pomoć socijalnih radnika.

FMK studentima socijalnog rada pruža i znanja potrebna za proizvođenje socijalnih promena u cilju podsticanja blagostanja i uvažavanja principa ljudskih prava, humanizma i socijalne pravde. Sistem socijalne zaštite u Srbiji može računati da oni koji steknu diplomu socijalnog radnika na FMK razumeju reforme ovog sistema i da su osposobljeni da se uključe u njihovo sprovođenje, posebno za kreiranje i sprovođenje usluga primerenih individualnim potrebama korisnika, usklađenih sa standardima kvaliteta koje propisuje nacionalni normativni okvir, principima savremene prakse socijalnog rada  i društveno-ekonomskim kontekstom u kojem se ostvaruju. Departman za socijalni rad posebnu pažnju posvećuje osposobljavanju svojih studenata za pružanje neposredne podrške građanima, praćenje i analiziranje socijalnih slučajeva i socijalnih problema i identifikovanje prioriteta, mogućih akcija i mera koje je potrebno preduzeti (u skladu sa Standardima za obrazovanje socijalnih radnika u Srbiji). 

 

Pojedinim psiholozima i svima onima koji bi bar deklarativno trebalo da se bore za decu, porodicu, roditelje, socijalno ugrožene slojeve stanovništva, generalno ljude a to ne čine i sam bi se dr Mengele duboko poklonio. A zašto? Čitaćete u nastavcima pa i gledati na BBC World News, 07. avgusta ove godine.

NORVEŠKI SKANDAL O KOME SE ĆUTI!

DECA ODUZETA OD RODITELJA POD UDAROM PEDOFILA!?

U Aprilu ove godine, visoko cenjeni i uvažavani dečiji psihijatar osuđen je za preuzimanje hiljada slika dečje pornografije.

Psihijatar je važio kao ekspert, sve do hapšenja, u kontroverznom Norveškom sistemu dečje zaštite Barnevernet i bio je uključen u donošenje Odluka o tome koja će deca biti oduzimana od roditelja.

Kampanje roditelja i građana u Norveškoj već dugo vremena optužuju sistem oduzimanja dece od njihovih roditelja a bez ikakvog opravdanja i sada, uprkos vrlo ozbiljnoj prirodi ove materije gde je umešan ovaj čuveni psihijatar iz sistema dečje zaštite i brige o deci, vlasti odbijaju da razmatraju ove slučajeve i zaštitu dece uprkos svedočenjima i mnoštvom dokaza.

Za BBC World News, Tim Whewell otišao je u Norvešku kako bi pokušao da otkrije zašto je dečja zaštita u jednoj od najbogatijih zemalja u svetu u debeloj krizi.

Pratite ovde 07. avgusta 2018
https://www.bbc.co.uk/programmes/n3ct4f1y

Se IT here in August: https://www.bbc.co.uk/programmes/n3ct4f1y

BBC World News – BBC News – Our World

Global Media – Global Media Planet INFO
http://www.globalmediaplanet.info/13709-2/

#Barnevernet #CPS #Child #Protective #Services #Children #Family #Norway #parents #Norwegian #porno #pornography #investigation #BBC #World #News

Prvi korak – Usluga u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici – umesto fast food fast lood (fast lud)

Roditelji su poslati od strane Centra za socijalni rad u ovu ustanovu kako bi im se dodelila dijagnoza. Nije toliko bitno ni koja. ni zašto. To je manje važno u odnosu na cilj koji se želi postići.

Srećom, psihijatar koji je vršio opservaciju više od 2 sata rekao je socijalnoj radnici: „Nemojte me terati na to. Ja to neću da radim.“ Tada je i pukla prva karika u lancu. Prva, u nepreglednom nizu okova vrlo dobro uhodane šeme gde su Centri za socijalni rad samo izvođači radova u duhu gore pomenute mantre „u najboljem interesu deteta“. Deteta? …

Ako su roditelji isplakali okean suza… dete je isplakalo sva svetska mora i sve svetske okeane…

Naravno uz „lekiće“ sve je lakše. Sve je lakše izvodljivo… 

 

Ko zapravo treba da radi preglede i testove i na šta sve

Da li je iko ikada radio testove i preglede službenicima u Centrima za socijalni rad? Da li je iko proveravao ima li opojnih sredstava i psihoaktvnih supstanci u prihvatilištima za decu i odrasle? Koriste li oni šta? Ili im samo od ruke ide dobro poznavanje Norveškog sa ili bez lekića. Da dobro plivaju u domaćim ali i internacionalnim vodama postaje sve jasnije, kao i to da predaju balet u slobodno vreme i to baš dečici koja možda sutra završe u nekom novom članku poput ovog.

Pozovi odmah – SOS telefoni za decu 

Da li ste čuli i za SOS telefon za decu kojima se nudi jedinstvena prilika koja se ne propušta da prijave svoje roditelje kako bi na taj način bila lakše oduzeta od njih? Poziv besplatan. Ili se bar na prvi pogled čini da to jeste… naplata dolazi kasnije a cena je previsoka.

Sve gore pomenuto drže baš službenici Centra za socijalni rad. Naravno ima toga još, može da ide u nastavcima. Slučajnost? Male plate? Dopunski rad?

Rade oni još mnogo toga pored državne službe koja im omogućuje da rukovode moći bez prepreka.

Ali i bez sankcija kada izlaze van delokruga posla kojim bi bar deklarativno trebalo da se bave.

Koji je smisao države ako postoje paralelne strukture koje su jače i od države i od institucija? Čemu onda institucije služe? „U najboljem interesu deteta“ svodi se na „u najboljem interesu“, pa zatim „u interesu“, u krajnjoj liniji samo – interesu. Interes kao keyword iliti ključna reč.

Usrećeni i unesrećeni. Dok nekom ne smrkne drugom ne svane? Uloga i mesto Centara za socijalni rad

Centri za socijalni rad valjda postoje da bi pomagali unesrećenima, onima kojima je privremena ili trajna pomoć NEOPHODNA! Ili ne? Nezaposlenom licu dati petoro dece koja su prethodno oduzeta od bioloških roditelja mesečno iznosi više od 200.000 RSD. Nije li to biznis? Vrlo unosan biznis? Koji je motiv da se ne pomogne porodicama sa decom u istom ili sličnom iznosu? Porodice u skladu sa novim trendovima nisu više osnovne ćelije društva? Socijalno odgovorna država i socijalno odgovorno društvo se tako ne postavlja ali i ratifikovane Međunarodne konvencije ne govore baš tako…

Za život dostojan ljudskom biću

Sa druge strane ne postoji SOS telefon za roditelje da prijave do grla korumpirane javne službenike, kriminalne strukture skrivene prečesto daleko od očiju najšire javnosti, nesavesne izvođače i podizvođače radova pa čak ni one iz Centara za socijalni rad koji eto svojski rade „u najboljem interesu deteta…“ i to vrlo revnosno. Toliko revnosno da je stvarno došao red da se ispita šta to sve oni rade i kako. Ili bar šta sve rade pojedini njihovi zaposleni…

Kada bi Centri za socijalni rad zaista radili poslove iz svoje primarne nadležnosti nikada se ne bi desilo da cela porodica umre od gladi, ne bi bilo drastičnog porasta samoubistva iz očaja zbog STRAHOVITE bede, raslojavanja, neimaštine, niko ne bi živeo godinama bez električne energije i ELEMENTARNIH USLOVA ZA ŽIVOT! 

Četvrta grana vlasti

Kada se vratimo na slučaj porodice Trkulja otvaraju se mnoga pitanja. Ujedno se može napraviti savršena sociološka analiza kompletnog stanja u društvu ali i institiucijama sistema.

Kako je uopšte moguće da se oni koji su oduzeli ovu malu devojčicu pojavljuju kao:

  1. privremeni staratelji (dok se dete ne da nekom drugom staraocu, „hranitelju“, pa trećem, četvrtom… dalje dok se ne izgubi svaki trag) umesto bioloških roditelja,
  2. voditelji slučaja
  3. istovremeno i kao stranke u postupku u svojstvu tužioca u pokušaju da se roditeljima trajno oduzmu sva roditeljska prava (od oba biološka roditelja) *dodatak ovaj su postupak izgubili, postupak je pravosnažno okončan, protekli su svi rokovi za žalbu,
  4. kao tuženi (za povraćaj oduzetog deteta)
  5. kao oni koji (po kom to zakonskom osnovu!?) drže dete na nepoznatoj lokaciji mesecima već pri tom ONEMOGUČAVAJUĆI BILO KAKAV KONTAKT SA DETETOM U PERIODU SADA VEĆ DUŽEM OD 150 DANA! ČITAVIH 5 MESECI!

U kakvom je zdravstvenom i psihološkom stanju dete ni roditelji a ni pravni zastupnik ne znaju i nisu upoznati. A daju sve od sebe da dobiju bilo kakvu informaciju od ovog i drugih organa. Zid ćutanja. Kao što nisu upoznati šta se sve dešava sa detetom svih ovih 10 meseci. Gde se sada nalazi dete, gde je dete izmešteno i ZAŠTO? Kome je dete prosleđeno, po kom osnovu i ZAŠTO? – samo su neka od pitanja na koja odgovora nema.

I ne samo to da nema odgovora već se i ne prosleđuju podaci o ovom slučaju višim instancama a na šta se nebrojeno puta urgencijama, dopisima, raznim predstavkama reagovalo.

Inspekciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se i dalje ne dostavljaju spisi predmeta od strane Centra za socijalni rad niti se postupa po nalogu nadležnog organa. Parastrukture? Države u državi?

Iako su obaveštene gotovo sve Institucije sistema, javnost upoznata sa detaljima ovog slučaja, Sud je na kraju i pored maratonskog odugovlačenja procesa konačno doneo Pravosnažno Rešenje a po kome je Tužba za potpuno lišavanja roditeljskog prava povučena s obzirom da „Organ (čitaj: Centar za socijalni rad) nije postupio po nalogu suda i izjasnio se na navode tuženih, a takođe nije ni došao na ročište za koje je blagovremeno obavešten“.

Ovome je prethodio Prigovor Višem sudu gde je Predsednik Višeg suda utvrdio da je povređeno pravo Nataše i Ivana Trkulje na suđenje u razumnom roku i naložio postupajućem sudiji Prvog Osnovnog Suda u Beogradu da sprovede postupak bez odlaganja i da o tome izvesti Predsednika Višeg suda u roku od 30 dana.

 

Ponovimo

Dete je oduzeto od njenih bioloških roditelja sada već više od 10 meseci, 03.10.2017 godine u ranim jutarnjim satima, oko 08.00 časova izjutra, na prepad, iznenadnim i nenajavljenim upadom u njihov stan, od strane 3 službenice Centra za socijalni rad Beograd, Odeljenje Zvezdara uz asistenciju 2 policijska službenika Policijske stanice Zvezdara. U trenutku oduzimanja deteta, (žensko, starosti 6 godina, M.T.) službena lica nisu pokazala svoje aktivne legitimacije niti bilo kakve pisane akte koji bi objasnili ove činove: upad u stan, legitimisanje roditelja kako bi u isto vreme nasilno i velikom brzinom i bukvalno oteli malu M.T. iz njene spavaće sobe, izveli je napolje, ubacili u auto i odveli je u tada nepoznatom pravcu. “Naravno” da je najbolji interes deteta ovakav sled događaja… i naročito ovakav način. Način koji je prepoznatljiv Skandinavskim zemljama zbog čega će se vrlo brzo i urušiti ceo sistem. Nijedan sistem zasnovan na brutalnosti i ogoljenoj nekontrolisanoj sili ne može večno da traje.

Koliko iznosi rok za privremeno izmeštanje a da ne bude trajan?

Naknadno, izbezumljeni roditelji su usmeno pozvani od strane psihologa centra Smilje Igić koja je između ostalog i rukovodilac ovog slučaja i koja nije izuzeta iz istog kao što to nisu ni njene koleginice, iako postoje opravdani, zakonski, pravni razlozi za to. Tada su dobili „Zaključak o privremenom izmeštanju deteta“ iz primarne porodice uz spisak usluga Centra. Usluga koje niko nije tražio.

Dete je prebačeno u Ustanovu neadekvatnog tipa gde je po svedočenjima dobila rane po koži, vaške a nakon toga i vidno proširene zenice kao i ukočen pogled, sa vidno slabom reakcijom na prisustvo njenih roditelja kao i poklone koje su joj doneli (što do tada nije bio slučaj).

Dete je oduzeto bez ikakve sudske odluke i bez prethodne najave.

 

Odredbom sadržanom u članu 65. stav 2 Ustava RS propisano je da sva ili pojedina prava mogu roditeljima biti oduzeta SAMO ODLUKOM SUDA ako je to u najboljem interesu maloletnog deteta.

 

Usledilo je viđanje deteta ali veoma retko i bez pismene najave od strane Organa. Sva komunikacija se odvijala usmeno i putem mobilnih telefona. Roditelji su svoje dete videli tek svega nekoliko puta za prvih pet meseci i to uz velike mere obezbeđenja. Uvek je bila prisutna policija iako roditelji nisu nasilni, naprotiv. Uvek uz izričitu naredbu psihologa centra, gore navedene Smilje Igić, da dođu bez advokata i da ne smeju prisustvovati pravni zastupnici niti druga lica već samo roditelji. Prvom prilikom kada je i pored protivljenja sa roditeljima došao i njihov opunomoćeni pravni zastupnik gore navedena je momentalno podnela krivičnu prijavu protiv advokata. Navedena je svojim postupcima i ponašanjem i bukvalno uterala strah u kosti roditeljima. Ipak je ona obučeni psiholog. I to ne bilo koji… i ne bilo kakav.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu
Gradski centar za socijalni rad u Beogradu

Nakon što su roditelji svoje dete videli u najgorem mogućem stanju, vidno umanjene telesne težine, ukočenog pogleda i raširenih zenica (što je jasno ukazivalo na prisustvo psihoaktivnih supstanci kod deteta – sve to valjda „u najboljem interesu deteta“ ili koga već… i sve to mimo ikakvih saznanja ili obaveštenja roditeljima od strane ovog Organa), tada je dete hitno izmešteno u navodno neku „hraniteljsku porodicu“. Od tada se detetu gubi svaki trag. Roditeljima je omogućeno da je još jednom čuju putem mobilnog telefona, preciznije isključivo preko mobilnog telefona psihologa Gradskog centra za socijalni rad Beograd, Odeljenje Zvezdara, Smilje Igić. Čudno je i to da je navedena broj te „hraniteljske porodice“ znala napamet ukucavajući broj “hranitelja” velikom brzinom (a uspostavila je vezu zapravo tek iz drugog puta; zbog neprijatne situacije u kojoj se našla roditeljima je rekla da izađu i sačekaju nekih 15 minuta; na kraju je uspela da dobije hranitelje i uspostavi kontakt), a da je razgovor prekinula naprasno dok je budno odmeravala svaku izgovorenu reč majke i oca tokom razgovora sa svojim detetom, dakle sa njihovom tada već sedmogodišnjom ćerkom.

 

Sledeći put upriličen je susret u prostorijama ovog Odeljenja na Zvezdari i tada su zaprepašćeni roditelji videli svoju ćerku u potpuno novom „izdanju“, ošišanu na tzv jež, pankersku frizuru i uputili reči: „Šta ste to učinili sa našim lepim detetom!?“. Ovo pitanje je bilo „okidač“ (triger) kojim je obrazloženo da roditelji „ne sarađuju“ a što je dovelo do prekida daljeg viđanja deteta i onemogućavanja čak i da čuju svoju ćerkicu. Zapravo triger tj okidač za zabranu je mogla biti bilo koja izgovorena reč, postupak, pogled… pa čak i čutanje…

Zamislite situaciju da nakon neopisivo dugo, predugo vremena, brojnih neprospavanih noći čujete svoje dete a ne smete ništa da joj kažete i uputite bilo koju reč? Zamislite situaciju da dok razgovarate sa svojim detetom razmišljate da li će dete izgovoriti reči „mama“ ili „tata“ i da li će tada razgovor biti momentalno prekinut?

 

Odgovorni zaposleni u ovom centru (a ima ih oko 40) nesumnjivo će doći pod udar Zakona jer pravo je i nastalo od pravde kao od svoje majke.

 

Tipizirana sadržina Zaključka o HITNOM izmeštanju deteta zbog životne ugroženosti (!?), postupak za oduzimanje roditeljskog prava, pokušaji da se roditelji učine: otac nasilnikom, majka neuračunljivom, je već toliko puta viđen obrazac, ali je definitivno van svake pameti da zaposleni u Centru za socijalni budu četvrta grana vlasti koja grubo gazi i pokorava sve tri do sada poznate i postojeće: izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

 

Iz spisa advokata:

Republika Srbija
Grad Beograd
GRADSKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD U BEOGRADU
ODELJENJE ZVEZDARA
Za rukovodioca odeljenja

Predmet: POSTUPCI ORGANA NAD VRŠENJEM RODITELJSKOG PRAVA TRKULJA IVANA I NATAŠE

ZAHTEV ZA IZUZEĆE GOSPOĐE SMILJE IGIĆ

2.

Službenica Centra za socijalni rad, gospođa Smilja Igić je član tima koji postupa u predmetu porodice Trkulja.

Službenica Centra za socijalni rad, gospođa Smilja Igić je član tima koji postupa u predmetu porodice Trkulja.

 Službenica Centra za socijalni rad, gospođa Smilja Igić je protiv mojih vlastodavaca podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, odeljenju za visokotehnološki kriminal.

U ovom trenutku se vodi krivični postupak pred VJT, VTK, u predmetu Ktr-vtk-220/18.

Iako je iniciran krivični postupak od strane službenice Centra u kome se ona predstavlja kao oštećena, a moji vlastodavci kao osumnjičeni, gospođa Smilja Igić nastavlja rad kao član tima Centra u postupku predmeta porodice Trkulja.

OVLAŠĆENO SLUŽBENO LICE MORA BITI IZUZETO AKO POSTOJE ČINJENICE KOJE DOVODE U SUMNJU NJENU NEPRISTRASNOST.

Službenica Centra za socijalni rad, gospođa Smilja Igić ne samo da se nije izuzela, već je sa umišljajem prećutala iniciranje krivičnog postupka protiv mojih vlastodavaca.

Obaveštavamo Organ da smo prinuđeni da protiv gospođe Smilje Igić podnesemo krivičnu prijavu zbog opravdane sumnje da je izvršila krivično delo Nesavestan rad u službi.

Na osnovu izloženog, predlažemo da Rukovodilac odeljenja hitno odluči o predlogu za izuzeće službenice Centra za socijalni rad, gospođe Smilja Igić i o istom nas bez odlaganja obavesti.

Rukovodilac Centra za socijalni rad grada Beograda – Odeljenje Zvezdara V.d. direktora Zorica Pavlović je svojim aktom ovaj Zahtev odbacila… “u najboljem interesu deteta” naravno… Da li Zakoni postoje da bi ih službena lica kršila?

 

Komunikacija sa roditeljima se od strane službenica Centra za socijalni rad svo vreme obavljala usmeno, bez tragova (ili bar pokušaja da se isti sakriju), bez svedoka (ili bar pokušaja da svedoka ne bude). Sporni, na brzinu sastavljen akt obiluje nejasnoćama, očitim grubim povredama kako materijalnog tako i formalnog, procesnog, prava ali i prava deteta po međunarodnim konvencijama.

 

Odredbom sadržanom u članu 8 i 9 Konvencije o pravima deteta jasno su propisana prava deteta, koja se nezakonitim, nemarnim i neverovatnim ponašanjem radnika Centra za socijalni rad na najflagrantniji način krše.

Odredbom sadržanom u članu 8 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.

Odredbama sadržanim u članovima 12 i 16 Univerzalne Deklaracije o Ljudskim Pravima propisano je da se niko ne može proizvoljno mešati u porodični život, te da je porodica prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva.

 

Na desetine dopisa, prigovora, molbi, žalbi, predstavki, mesecima su gotove sve institucije potpuno ignorisale, ostajale gluve na njih i vapaj roditelja a podnesci koji su išli preko ovog Centra za socijalni rad nisu ni dostavljani nadležnim organima. Čak su se oglušili i o Zahtev Inspekcije Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja da dostave spise predmeta kako bi se izvršio Inspekcijski nadzor. 

Da li je Dragan Vulević, načelnik odeljenja u Sektoru za brigu o deci i porodici u Ministarstvu za socijalnu politiku upoznat ili ne

Sporni Zaključak kako se navodi „o privremenom izmeštanju“ maloletne devojčice potvrdio je i Dragan Vulević svojim Rešenjem, dakle načelnik sektora za upravno pravne poslove, sektora za brigu o deci i porodici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, koji se sada već decenijama bavi ovim poslom i koji je ujedno Alfa i Omega vezano za problematiku oduzimanja dece i njihovu dalju sudbinu. Dakle za sudbinu oduzete dece od strane službe na čijem je on čelu i sudbinu prečesto očajnih i bespomoćnih roditelja…

Kada je jednom prilikom upitan kako se to deca iz Srbije nalaze u ponudi za usvajanje na sajtovima trećih zemalja pojedinih tzv agencija za tzv „međunarodno posredovanje pri usvajanju dece“ (koje niču kao pečurke posle kiše) a po ceni nešto nižoj od 41.000 američkih dolara (po detetu), odgovorio je da ne zna i da će proveriti.

Od tada je prošlo podosta vremena, odgovor nije usledio, nepoznato je da li je uopšte proverio ili je to već i znao. Jednostavno je nemoguće biti prvi čovek za datu oblast a ne znati tako nešto, jer je “usluga” za usvajanje dece iz Srbije javno objavljena uz priloženi cenovnik i troškovnik usluga.

Dragan Vulević i nove strategije
Dragan Vulević i nove strategije

Nepoznato je i da li je upoznat sa slanjem date (podataka) trećim zemljama i trećim licima upravo od strane zaposlenih iz Sektora na čijem je on čelu. Kao vrsni profesionalac i rado viđen gost u mas i korporativnim medijima, naročito onih pod vrlo čvrstim okriljem države, mnogim nevladino vladinim pa i komercijalnim organizacijama svakako da je upućen i da zna. Ne bi bilo moguće da ne zna. 

Do sada se ovim povodom nije oglasio javnosti niti ponudio ikakvo objašnjenje a trebao bi, jer se na jednom od spisova upravo nalazi i psiholog Odeljenja Zvezdara – Centra za socijalni rad Beograd, koja i vodi ceo ovaj postupak oduzimanja maloletne M.T.

Za njega postoje još mnoga pitanja koja zahtevaju jasne odgovore jer se pre svega radi o pitanjima za koja je javnost vrlo zainteresovana, koja su čak i uzburkala javnost, dovela su čak do niza protesta građana iako se masmediji svojski trude da sve to zataškaju; radi se o interesu javnosti i radi se o tome šta je zaista u najboljem interesu deteta, dece, njihovih roditelja, društva u celini.

Radi se i o vrlo čudnim vezama sa komercijalnim organizacijama ali i onima koja samo na prvi pogled to nisu… Radi se i o potpisanim ugovorima, usmenim dogovorima, radi se i o svim radnjama i postupcima koja se tiču dece, njihovih roditelja a za šta je zainteresovana celokupna domaća ali i strana javnost.

*Više slika možete pogledati ovde, klikom na donji link: 

Gallery

 

Pokušaji da se oba roditelja liše roditeljskog prava nisu uspeli. Dete još nije vraćeno njihovim roditeljima.

Gotovo da ne postoji institucija kojoj se roditelji i pravni zastupnici nisu obratili ali su naišli na neverovatan ZID ĆUTANJA. Taj ZID ĆUTANJA i dalje traje…

Ponovimo još jednom:

Odredbom sadržanom u članu 65 stav 2 Ustava RS propisano je da se pojedina ili sva prava mogu roditeljima oduzeti ili ograničiti samo i isključivo Odlukom Suda.

Centri za socijalni rad dali su sebi za pravo da donose odluke koje su isključivo u ingerenciji Suda.

 

Global Media Planet INFO 

Global Media Planet INFO ENGLISH

Pročitajte još:

OZLOGLAŠENI BARNEVERNET SISTEM I U SRBIJI – DECA KAO VRLO PROFITABILAN BIZNIS – Veliko istraživanje deo 1.

PORODICA NA UDARU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina

Preporučeno:

 


 

Podržite rad našeg portala. To možete učiniti OVDE: PayPal-Me 
Budite sa nama jer smo mi tu zbog vas. 
Ako ste u mogućnosti i ako vam se dopadaju naši sadržaji podržite naš rad: PayPal

Pratite našu Facebook stranicu sa mnogo više sadržaja OVDE: Global Media

Dešavanja u relanom vremenu širom sveta možete ispratiti na našem Twitter kanalu OVDE: Global Media Plus

Vaš Global Media Planet INFO 

Global Media Planet INFO ENGLISH

*NAPOMENA: Sve sadržaje sa sajta možete pratiti na bilo kom jeziku koji odaberete klikom na zastavicu ili iz padajuće liste (na vrhu desno) – SVI JEZICI PODRŽANI

Hvala što nas pratite!

Podelite ovaj članak sa drugima

DMCA.com Protection Status

 

Komentari

komentari

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*