Tajna migraciona agenda – Friderik Bek | Globalno odvezivanje ljudske mase – INTERVJU

English: Friederike Beck: Secret migration agenda 

Cyr.

Tajna migraciona agenda – Friderik Bek | Globalno odvezivanje ljudske mase

Za „Geopolitiku“ govori nemačka novinarka Friderik Bek, autorka bestselera „Tajna migraciona agenda“

Pred našim očima, kroz migraciju, pokrenuta je transformacija društva, od strane vodećih finansijskih elita planete koje su opremljene milijardama novčanica. Naravno da odluke tzv. „globalne vlade“ nikada nisu bile demokratske i legitimne.

Razgovor vodio i preveo: Milan Starčević

Evropski kontinent suočava se, nekoliko godina unazad, sa velikim izazovima, počevši od ekonomske krize 2008, koja traje i dalje i preti da uruši ceo platni sistem, sve do migrantske krize, koja eskalira tokom 2015. godine, izazvavši buru nezadovoljstva i nasilja.

Samo prošle godine u Evropu, prema nezvaničnim podacima, pristiglo je oko 1,2 miliona ljudi, što je već izazvalo demografske, bezbednosne, ekonomske, političke i socijalne potrese.

Politika Evropske unije po ovom pitanju duboko je podeljena, pa su se mnoge njene članice izjasnile i delima pokazuju da ne žele da prihvate izbeglice iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka.

Zvanični Brisel je pao na ispitu i nema rešenje za prevazilaženje krize.

Većina građana Evrope oseća da iza izbegličkog talasa stoji zavera svetskih moćnika, zarad postizanja viših ciljeva.

Među njima se nalazi ime nemačke novinarke i publicistkinje Friderike Bek, predsedavajuće Društvu za međunarodnu mirovnu politiku. Ona se u svom istraživačkom radu pre svega bavi ulogom mreža NVO, fondacija u politici i u modernom (hibridnom) ratu..

Poštovana gospođo Bek, u Vašoj knjizi čitalac može saznati da je masovna migraciona kriza inicirana i organizovana od strane globalne političke i finansijske vlade u senci. Od kada postoji plan za izazivanje izbegličkog talasa i kako se zovu njihovi autori?

– U svojoj knjizi pokušala sam da ovo kompleksno pitanje na pravi način predstavim čitaocima, tako da i nekom ko se do sada nije susretao sa svetskim moćnim centrima štivo bude razumljivo. Radi se o složenim mrežnim strukturama na veoma visokom nivou, čiji pristup morate da objasnite i pokažete. Postoji sinergija superbogatih fondacija i udruženja nevladinih organizacija sa donosiocima odluka u Evropskoj komisiji i ključnim pozicijama u Evropskom parlamentu, a svi oni dobijaju obilatu pomoć od UN i sestrinskih UN organizacijama, kao što su Međunarodna organizacija za migracije (IOM), ili Piter Saterlend (Peter Sutherland, od 2006. specijalni izaslanik za migracije pri UN), osnivač „Globalnog foruma za migracije i razvoj“ (GFMD). „Forum“ promoviše migraciju, posebno strukturu međunarodne saradnje, u sprovođenju međunarodnih prioriteta dnevnog reda za migracije i razvoj. Spominjući „Globalnu migracionu grupu“, mi smo u potrazi sa poreklom migracione agende i veoma blizu njenih tvoraca. „GFMD“ je globalna lobi grupa za migraciju. Ako pogledate pažljivo njen logo, uočićete da se nalazi pored poznatih UN organizacija, poput „Međunarodne organizacije za migracije“ i Svetske banke.

Moja knjiga je osnovna kritika globalizacije. Pred našim očima je kroz migraciju pokrenuta transformacija društva, od strane vodećih finansijskih elita planete koje su opremljene milijardama novčanica. Naravno da odluke tzv. „globalne vlade“ nikada nisu bile demokratske i legitimne. Teško je reći koja su imena u celom globalnom procesu na vrhu liste, ali postoje važni protagonisti. Moj princip je poslušati njihove integralne izjave, kako bi se sami razotkrili. Kao kum globalizacije viđen je Piter Saterlend. Bivši irski državni tužilac obavljao je do sada sledeće dužnosti: evropski komesar za finansijsku stabilnost i tržište kapitala; godinama je rukovodio „Opštim sporazumima o carinama i trgovini“; kreator „Svetske trgovinske organizacije“ i njen prvi generalni direktor; počasno ga nazivaju „ocem globalizacije“; vodeći evrokrata, zaslužan za ukidanje nacionalnih valuta i uvođenje evra, i Evrope bez granica; on je počasni predsednik „Mreže transatlantske politike“ koja je inicirala „TTIP“; član Upravnog odbora „Britiš petroleuma“; 20 godina u odboru „Gold Saksa“; redovni učesnik „Bilderberg grupe“, evropskog odbora „Trilateralne komisije“; vatikanski savetnik (upravljanje nekretninama); član Evropskog okruglog stola; specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za međunarodne migracije.

Hajde sada da čujemo šta su sve rekli uticajni predstavnici migracione agende. Dana 30. septembra 2015. Piter Saterlend imao je nastup u američkom „Savetu za spoljne odnose“, gde su učesnici skupa bili predstavnici tink-tenk („trust mozgova“/ istraživački centri) scene, vodeći ljudi medija, naučnici, predstavnici nevladinih organizacija i političari.

Tema sastanka bila je humanitarna briga i zvala se „Globalni odgovor na mediteransku migracionu krizu“. Među govornicima našao se Amerikanac Vilijam Lejsi Sving (William Lacy Swing), generalni direktor „Međunarodne organizacije za migracije“. Na ovom sastanku pričalo se otvoreno, nije bilo persiranja, dok je za govornicom uvek spominjana reč „mi“. Tako je Vilijam Lejsi Sving pitao Pitera Saterlenda: „Pitere, ti si osnovao STO (Svetsku trgovinsku organizaciju), i to zbog slobodnog kretanja kapitala, robe i usluga. Koje činilac svega? Ljudi! Ali, još uvek ne postoji slobodno kretanje ljudi! I to je element o kom ti pričaš, koji zapravo nedostaje!“ Ovaj kratki citat donosi čitavu apsurdnost događaja u srž priče. U stvari, radilo se o globalnom odgovoru na izbegličku krizu, koji se sastojao u tome da Nemačka, Austrija u Švedska prihvate migrante, dok SAD neće uopšte pronaći „globalni“ odgovor, to jest  ostaće čistih ruku.

Spomenuli ste da su UN jedan od kreatora migracione krize. Možete li nam detaljnije opisati ulogu organizacije koja pod svojim krovom okuplja 193 države?

– U svom delu citiram generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna u komentaru za „Berliner cajtung“, koji se sa sigurnošću može smatrati marionetom svog savetnika Pitera Saterlenda: „Floskula je reći da živimo u globalnom svetu. Malo se zna da se globalizacija odvija u fazama, a mi se nalazimo u drugoj, u starosnom dobu mobilnosti, dok je prva faza, kada je protok kapitala i robe liberalizovan, odao sve prednosti globalizacije, posebno razvijenim industrijskim zemljama i njihovim trgovinskim partnerima, a među njima su Brazil, Kina i Indija.

Pošto ulazimo u mlado doba mobilnosti, ljudi će se u sve većem broju kretati preko granica.“ Generalni sekretar UN-a sumira ovde ukratko o čemu se zapravo radi i odgovara nam ujedno na pitanje koliko dugo traju težnje za realizovanje migracije ljudi.

Za prvu fazu globalizacije, u „oslobađanju“ novca i protoka robe, stekao se uslov 1999. godine dok je na vlasti bio američki predsednik Bil Klinton, sa ukidanjem regulacije bankarskog sistema (Glass-Steagull act). Ova mera uvedena je 1932. kao reakcija na Veliku ekonomsku krizu 1929. i zabranjivala je bankama da učestvuju u investicionom bankarstvu. Cepanje ovog zaštitnog zida donosi nam bankarsku krizu 2008, koja traje do danas, a 1995. napravljen je novi korak ka slobodnoj globalnoj trgovini liberalizacijom proizvoda i tokova robe, pošto je Piter Saterlend transformisao opšti sporazum o carinama i trgovini GATT u STO.

O čemu se zapravo danas radi?

Čini mi se da je reč o analognom uvodu u narednu fazu globalizacije, u „globalno odvezivanje ljudske mase“, Ovaj izraz potiče od mene, i on mi je, kao izuzetno podoban, pao na um dok pokušavam da odgovorim na Vaše pitanje. Naravno da globalni donosioci odluka ne imenuju odluku na ovaj način, nego radije govore o „dobu globalne mobilnosti“. Najzad, cilj je da se liberalizuje sektor usluga širom sveta. Širom sveta globalne kompanije žele da u budućnost uđu sa slobodnim protokom usluga, odnosno slobodnim dostupom usluga ljudi, koji pružaju usluge što je moguće jeftinije. Iza svega stoji slika čoveka kao uvek dostupnog, stalno radno sposobnog, poput pčele, koji se svojevoljno kreće širom kontinenata. Ponovo vam dajem na uvid jednu izjavu Ban Ki Muna: „Slobodno kretanje ljudi pomaže da se unapredi svetska privreda. Kada je bolnici u Londonu potrebna medicinska sestra, regrutovaće je iz Gane ili Sijera Leonea. Kada Google traži programera, često se dešava da ga nađe u zemljama u razvoju.

Do danas je ovaj protok ljudi uglavnom davao prednosti bogatim državama i izazvao u zemljama u razvoju zabrinutost zbog odliva visokokvalifikovanog kadra. Samim tim, što bolje bude uspostavljena migraciona jednakost, tako će se i znanje širiti ravnomerno.“

Dok se zvanično zalaže za humanost i ljudskost, finansijska elita naše planete priprema se da u svojoj nezasitoj pohlepi ponovo brže zavrti točak na kom će sada ljudi biti bačeni na sečivo. Obećanje Ban Ki Muna da migraciona jednačina za sve funkcioniše nije ništa drugo nego prazna fraza, to jest mantra.

Kakva je uloga nemačke vlade u izbegličkoj krizi? Kritički nastrojeni građani Vaše zemlje govore da Vlada u Berlinu samo ispunjava zahteve globalne vlade. Da li je zaista tako?

– Još jedan primer čudnog akta vodećih kreatora celokupne ideje ogleda se u liku Vilijama Lejsi Svinga, generalnog direktora „Međunarodne organizacije za migracije“. Kada je u novembru 2015. Nemačka ostala bez daha od nekontrolisanog priliva imigranata, došlo je do posete vodećih ličnosti migracione agende Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke u Berlinu. Tog 4. novembra za okruglim stolom našli su se nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, predstavnici IOM, UN-a i drugi učesnici visokog profila. Na konferenciji za novinare posle sastanka Sving se zahvalio Štajnmajeru za političke inicijative u tekućoj izbegličkoj krizi, i naglasio „da međunarodna zajednica nema samo dužnost, već mnogo više interesa da promoviše migracije.“

Termin obaveza je na tom sastanku bio nov i rasvetljava kakav se pritisak vrši na Nemačku od poznatih globalnih donosioca odluka  Svinga, Saterlenda i ostalih. Takozvana Međunarodna zajednica sastoji se pre svega od Nemačke, jer SAD nisu ni prstom maknule da bi prihvatile kontingente migranata kao što je Nemačka (2015. ukupno 1,8 – 2 miliona ljudi, niko ne zna do danas koliko tačno).

Ministar Štajnmajer uopšte nije uputio reči kritike, nego je najavio još jednu plemenitu isplatu: 75 miliona evra za UNHCR i Svetski program za hranu. Od 2011. Nemačka je očigledno premijum partner za IOM, jer je tada potpisan ugovor o saradnji između Svinga i nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Maiziera, i od tada je Nemačka najveći finansijer IOM. Samo od 2010. do 2013. nemačka vlada je ovoj organizaciji isplatila 66 miliona evra za tzv. „migracione projekte“.

Negde iza kulisa i skoro sasvim neprimetno pojavljuje se u celoj priči NATO. Da li on predstavlja značajan faktor u glavama globalista? Moram Vas upitati do koje mere je Evropska Unija umešana u migracioni talas?

– NATO možemo sigurno pomenuti, međutim, pod imenom „apsurdnost“. Što se Evropske unije tiče, ona je već poodavno trebalo da stvori multinacionalne pomorske snage u saradnji sa „Fronteksom“ (Frontex), i postojećim obrazovnim mogućnostima, što bi poslalo snažan signal Erdoganu, migrantima i „šlep mafiji“ da je gotovo sa nečasnim radnjama.

U tom slučaju, azil bi bio prihvaćen samo u ambasadama i konzulatima matičnih država. Umesto toga, Angela Merkel ove godine, na iznenađenje mnogih, ubacuje NATO u igru, po mom mišljenju, da bi se obezbedila bolja startna pozicija za nadzor i izviđanje u sirijskim ratnim dešavanjima, posebno protiv Rusije u istočnom Mediteranu.

EU jasno upravlja svoju politiku koja odgovora globalnim donosiocima odluka, i ona ima tri istaknuta aspekta. Kao prvo, podržava migracioni narativ globalne finansijske elite, a ona takođe radi na slobodnom protoku ljudi, i vidi u migracijama odličnu priliku da omraženim nacionalnim državama (ili onom što je od njih ostalo) ukine suverenitet.

Ključna fraza ovde je „integracija kroz migracije“, dakle više moći za Brisel, više EU-integracija, i sve više ovlašćenja za donosioce odluka.

Vodeća EU elita je u ovom kontekstu, jednostavno i odlučno, preko migracionih i partnerstva za mobilnost, sa raznim afričkim odnosno severnoafričkim zemljama, dopustila da se Evropa naseli. Iza svega stoji pohlepa. U budućnosti bi trebalo da EU agencija na Malti odluči koliko migranata moraju da prihvate EU članice, inače će biti sankcionisane.

Od 1990-ih EU radi na tzv. „Barselona procesu“, koji predstavlja spajanje dve strane Mediterana u jednu zonu slobodne trgovine, koji se sve više politički integrisana. To bi onda bilo evropsko-severnoafričko-arapsko-tursko veliko carstvo (inkluzivno, 3 miliona Turaka samo u Nemačkoj). Uzmimo, na primer, evromediteranski ugovor „Euromed“. To nije samo smeo plan. Ne, partnerstvo je pokrenuto 1995. na evromediteranskoj konferenciji ministara spoljnih poslova EU i partnerskih zemalja u Barseloni (otuda „Barselona proces“). Iste godine je sredozemna oblast od EU proglašena za oblast strateškog značaja. Parlamentarna skupština „Unija za Mediteran“ konstituisana je u martu 2004, pod nazivom „Evromediteranska parlamentarna skupština“, što znači da imamo strukture za sve što se nazire, i ovo je dalji aspekt: jednim potezom bi stanovništvo ovog područja, a samim tim i broj potrošača, višestruko bilo povećano, jer u Evropi, kao što je poznato, stanovništvo stagnira ili nestaje.

Džordž Soroš je više puta označavan kao osoba koja je, zajedno sa svojim istomišljenicima, iza kulisa u svakom smislu organizovao masovne migracije. Šta su pokazala Vaša istraživanja?

– Prema statistici Oksam–studija iz 2014, 85 najbogatijih ljudi na planeti poseduje bogatstvo koliko 3,5 milijarde ljudi, to jest polovina svetske populacije. Među njima je Džordž Soroš, čije se bogatstvo, sa novčanim spekulacijama, procenjuje na oko 24,2 milijarde dolara. On je posebni hiperaktivni kreator globalizma. Svake godine daje oko milijardu dolara za svoje saglasne projekte.

Soroš, takođe, ima veoma bogate fondacije na svojoj strani, koji slede iste ciljeve koje sam dokazala u knjizi. Svi ovi globalni dizajneri smatraju da je masovna migracija u Nemačkoj i Evropi nešto veliko, i to već poduže vreme. Jer 2005. Soroševa fondacija „Open Society Foundations“ osnovala je, zajedno sa ostalim bogatim fondacijama, fondacijsko udruženje „ EPIM“ („Evropski program za integraciju i migracije“). Sa ovom veoma jakom finansijskom strukturom u pozadini, Soroš je počeo, kao u izvesnom smislu mozak cele operacije, da uplaćuje novac NVO i „Grass-roots“ (pojam koji označava javni ili politički aktivizam i organizovanje širokih socijalnih slojeva).

Ove organizacije, od levog pa do levo ekstremnog političkog spektruma, koje skandiraju slogane „nema granica, nema nacija“, ili „nijedan čovek nije ilegalan“, savršeno odgovaraju migracionoj agendi globalnih donosioca odluka, i od tada se one sistematski izgrađuju.

Mnogi poslovni aktivisti su zaposleni u Soroševim i sličnim finansijskim strukturama. Soroš ima zaposleni štab, od advokata koji mora izmisliti nove migracione strategije, do migracione službe ili aktivista u bazi.

Stalno možete, kao privatno lice, podneti zahtev za otvorena radna mesta, ili sa svojom organizacijom podneti zahtev za dobijanje novčanih sredstava. U jednom poslovnom formularu traži se, na engleskom jeziku, „Program Officer, Migration, Open Society Initiative for Europe“. U skladu sa oglasom, buduće aktivnosti Soroševog zaposlenog mogu se opisati ovako: „Stalna nova radna mesta! Prijavi se sada! Na primer, kao programski službenik migracije, buduća aktivnost biće finansijsko potpomaganje organizacije civilnog društva. Zaposleni će biti deo migracionog tima „Inicijative za otvoreno društvo za Evropu“ i radiće na aktivnostima za migracije i inkluziju.

Glavni rad fokusira se na izdatke donacija organizacijama civilnog društva, da bi se na taj način stvorile političke pristalice i savezi, i s vremena na vreme da se sprovedu politička lobiranja u određenim državama“. Ovaj savez, između nepristojno bogatih finansijske elite i levo-zelenih, biće upamćen kao jedan od najbizarnijih u političkoj istoriji.

Pored toga, u Nemačkoj se dešava još nešto, sasvim posebno. Naime, migranti se od strane aktivista i tzv. „dobročinitelja“ koriste kao projekcioni prostor. Ovaj neurotični mehanizam omogućava takvim ljudima, koji se definišu kao antifašisti i antirasisti ubijajući, navodno, Hitlera „u sebi i kod drugih“, dokaz da su ovoga puta na pravoj strani. Tragično, mnoge od tih osoba, koje su pravi idealisti, postale su kopnena trupa nove faze globalizacije, a da pritom nisu ni primetile. Međutim, pitanje je dana kada će doći do saznanja.

U prošloj 2015. NVO strukture, koje su preko deset godina izdašno pomagane od „EPIM“, došle su do svog cilja, jer su u Balkanskoj ruti bile (i još uvek su) instalirane različite organizacije, koje su gotovo do tančina planirale razaranje „tvrđave Evropa“. Raznovrsne digitalne mogućnosti koje migranti imaju (svi su snabdeveni smart telefonima), donele su im savršenu migracionu infrastrukturu, kao na primer tzv. „Liveticker“, na mnogim graničnim prelazima u Balkanskoj ruti, koji se stalno ažurira i daje tačne informacije o tome šta sve migrante očekuje, kako da rešavaju probleme i kako treba da se ponašaju. Za ovakav proces skovala sam termin „nadzorni beg“.

Pojasnite nam kako su povezane sve organizacije koje rade na sprovođenju migracione agende?

– „EPIM“ fondacija, u koaliciji sa ostalim sličnim organizacijama i fondacijama, želi da utiče na politiku. Pošto su od početka 2005, nakon Lisabonskog sporazuma, EU članice sve više i više nacionalnih ovlašćenja predali Briselu, fondacije su odlučile da aktivno lobiraju u donošenju odluka u Briselu i da na lokalnom nivou oblikuju migracionu politiku i politiku azila.

Na interesantan način, po uticaju na rad i opis tehnika, politike nosioca odluka EU i parlamentaraca, ističe se istočnoevropska organizacija PASOS (PASOS) – direktan izdanak evropskog „Instituta za otvoreno društvo“ („Open Society Institute“). Ova fondacija osnovana je 2004, u skladu sa češkim zakonom, i njeno sedište je u Pragu, a direktor je Džef Lovit (Jeff Lovitt).

PASOS ima 56 članskih organizacija i vrši politički lobi zarad kreiranja politike u nacionalnim i evropskim okvirima, kao i kod međunarodnih organizacija, istovremeno ima jak uticaj u Istočnoj Evropi, i promoviše Evropu neometanih migracija, bez viza i granica.

Politička instrukciona knjiga PASOS autora Pjotra Kažmirkivica (Piotr Kaźmierkiewicz) opisuje vrlo detaljno i praktično na koji način bi trebalo da se sprovede političko lobiranje u korist neograničene migracije: „Suočeni smo, na mnogim nivoima, konfrontacije sa realnošću upravljanja EU, i u svakom slučaju to nije nimalo lak zadatak: zvaničnike EU treba odabrati, imati ih pod nadzorom, i uticati na glavne činioce odluka i javnost članica EU“. Kažmirkivic daje konkretne predloge gde i kako lobisti migracije treba da prilaze radu: „Komiteti evropskog parlamenta postavljaju prirodni prolaz za napore lobija, jer oni prave zakonodavne promene na osnovu predloga komisije, koji se zatim predstavlja plenumu na glasanje. Za lobističke grupe, osoba za kontakt u Komitetu jeste izvestilac predloga zakona, koji će biti imenovan kada se usvojeni predlozi predaju Parlamentu. Dobro je kontaktirati i članove partija koji dele mišljenje i ciljeve lobi grupe, ili su barem usko vezane za njih. Članovi Evropskog parlamenta su u suštini veoma otvoreni za saradnju sa organizacijama civilnog društva“. I na uticaj na najviši nivo vlasti. 

Kažmirkivic ima spreman savet: „Kabineti ministara, premijera i predsednika (u zavisnosti od političkog sistema) mogu posebno biti podržani od tink-tenk i istraživačkih instituta sa analitičkim kapacitetom, tako što će raditi paralelno sa vladinim analitičarima. Na ovaj način, grupe civilnog društva mogu paralelno pružiti javne političke analize za obezbeđivanje raspoloživih resursa i planiranje aktivnosti…“ Međutim, Soroš i njegova „EPIM“ inicijativa nisu samo izgradili moćnu mrežu i lobi imperiju, nego su praktično tink-tenk direktno lansirali u Brisel; to je „Centar za evropsku politiku“ (EPC). Ovaj „trust mozgova“, sa raskošnim godišnjim budžetom od 2,16 miliona evra (2014), podilazi NVO intelektualcima, na suptilan način, ispod ruke, i podnosi im dokumenta, rešenja i slogane. U svojoj knjizi dajem dobro dokumentovan sveobuhvatni pregled ovih i drugih mahinacija, i molim vas da razumete da mogu da izaberem samo nekoliko aspekata u kontekstu ovog razgovora. Želela bih da moja knjiga bude prevedena na engleski i ruski.

Opišite nam kako je organizovana migraciona ruta iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka, do njenog dolaska u Evropu. Zar bezbednosne službe nisu mogle sprečiti pripremu plana realizacije izbegličkog talasa?

– Migracione puteve najbolje je ne opisivati, već jednostavno pogledati mape koje nam nude različite organizacije. U osnovi, može se reći da italijanski istražitelji imaju visok procenat istrage događaja. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da su „Islamska država“ i njeni ljudi u pozadini migracije otkrili kao izvor prihoda, atraktivniji čak i od droge, koja može biti izgubljena u tranzitu, dok se, recimo, migrant može udaviti priliko prelaska, a krijumčaru je već uveliko plaćeno nekoliko hiljada dolara.

Godine 2010. izašla je poverljiva interna analiza o stanju unutrašnje bezbednosti u EU, „The Joint Report“, koju su sačinili „Europol“, „Eurojust“ i „Frontex“ (EU policija, sudske vlasti i granične evropske agencije) sa 900.000 ilegalnih migranata koji svaki godine dolaze u EU. U dokumentu se još može pročitati: „Bezbednost granica je ugrožena od grupacija koje iskorišćavaju slabosti sektora transporta, takođe kroz korupciju i korišćenje falsifikata, kovane i lažno stečene dokumente, koji su nezaobilazno sredstvo ilegalnih migracija, trgovine ljudima, pružanja lažnog identiteta i terorizma.“ Ponavljam, to je bilo u maju 2010. godine! Ova analiza bila je tajna skrivena od građana Evrope, kako bi se nesmetano nastavilo sa migracionom agendom, da bi 2015, za vreme tzv. izbegličke krize, kruna svega bila zaprepašćenje događajima!

Nema sumnje da izbeglička kriza za interesne grupe i pojedince donosi veliku finansijsku dobit. Da li se znaju njihova imena?

– To su, u Nemačkoj, velika „dobrotvorna“ udruženja, koja u toku izbegličkog talasa od novca poreskih obveznika plaćaju troškove hrane i smeštaja tražiocima azila i migrantima. Postoji proračun ekonomista da će troškovi integracije migranata u narednim godinama iznositi oko 1 triliona evra. Profit onih koji pružaju međunarodne usluge i iskorišćavaju ih teško da se može zamisliti.

Najmanje 72% migranata sačinjavaju muškarci između 20 i 35 godina, skoro svi su muslimani, mnogi od njih radikalni islamisti, članovi IS. Izbegličkoj krizi stotina hiljada ljudi ne nazire se kraj. Delite li mišljenje da Evropi preti demografsko i kulturno uništenje?

– Izveštavanje u Nemačkoj na ovu temu splasnulo je, i već se veruje da je problem rešen. Nije uopšte. Granice su otvorene, na auto-putevima stoji nekoliko policajaca, na sporednim putevima svaki putnik može videti migrante. Zaista sam uverena, posebno sa znanjem koje sam stekla kroz istraživanje za svoju knjigu, da su i Nemačka i ostatak Evrope u opasnosti. Globalni činioci i njihovi predstavnici u Briselu, Berlinu i drugim evropskim metropolama počinili su izdaju. Oni se moraju privesti pravdi i kazniti. Ni manje, ni više. Mi moramo u najkraćem mogućem roku početi da razmišljamo kako da se na najbrži način oslobodimo potpuno korumpirane EU elite u Briselu i njihove nepodnošljive upletenosti sa superbogatim fondacijama, finansijskim krugovima, hedž-fondovima, američkim istraživačkim institutima i NVO.

Broj nasilnih delikata u evropskim državama eksplodirao je otkako su vlade dozvolile ulazak milionima migranata. Zločini se od strane vlasti minimiziraju, očigledno da bi se izbegla odbojnost prema migrantima. Za to vreme, stanovništvo živi u strahu od potencijalnih terorističkih napada i islamizacije društva. Koliko su opravdane takve strepnje?

– Svi znaju da je nasilje u porastu i istovremeno postoji veliko interesovanje vlasti da prikriju problem, kako ne bi ojačali populističke tendencije. Osnovni problem je u tome što svaki građanin Nemačke mora, recimo, prema poreskoj upravi biti transparentan, i što, na primer, pre ulaska u zdravstveno osiguranje mora obezbediti niz dokumenata i dokaza, a da pritom sa druge strane niko zapravo ne zna ko dolazi ili ko će doći kod nas. Lažni pasoši, nestali, neuhvaćeni, bez preciznih podataka. Naravno da je strah prisutan.

Na kraju razgovora, upitao bih Vas da li mislite da postoji rešenje za migracionu krizu kojoj se ne nazire kraj?

– Da.

1. Primena postojećih zakona.

2. Promena u zakonodavstvu azila, tako da se procedure za azil mogu podneti samo u zemlji porekla u odgovarajućim ambasadama i konzulatima zemljama destinacije. Posledica: nema više putovanja preko Sredozemnog mora.

3. Multinacionalne pomorske snage, zajedno sa postojećim tehničkim mogućnostima agencija za zaštitu granica EU, treba da zatvore Sredozemno more, i tako pošalju jasan signal Erdoganu, šlep-mafiji i samim migrantima. Konsekventni povratak svih presretnutih na svoje obale.

4. Dosledna primena postojećih zakona o deportaciji.

5. Do daljnjeg dosledno sprovođenje kontrole granica.

6. Dobrovoljni povratak u okviru programa „golden handshake“, koji služi kao mera rekonstrukcije za uništenu infrastrukturu u mnogim državama porekla migranata, kao i promocija ekonomskog razvoja i podsticaja miru.

7. Promena ekonomske i spoljne politike Evrope (nezamisliva u okviru EU). Što dalje od slobodne trgovine prema ekonomskim slabim afričkim zemljama, koja je odgovorna za krajnji rezultat migracija, i

8. Ruke dalje od destabilizacije Severne Afrike i Bliskog istoka u korist SAD.

Geopolitika br. 101, oktobar 2016.

*DODATAK – NAPOMENA – VAŽNO

Neposredno nakon ovog sjajnog intervjua, obelodanjivanja svih ovih podataka i preseka stanja ugledna novinarka gospođa Friderika Bek imala je “incident” gde su je napala dva psa boksera na ulici kojom prilikom je pala i završila u bolnici zbog povrede ekstremiteta. Naizgled banalna intervencija završila se dugotrajnim ostankom u bolnici gde je i preminula pod u najmanju ruku vrlo sumnjivim okolnostima. 

Global Media Planet INFO

Izvor uz odobrenje i dozvolu uvaženog Autora kao i Redakcije Geopolitika za Global Media Planet INFO:

GEOPOLITIKA – list za politička i društvena pitanja, geopolitička i strateška istraživanja

Magazin GEOPOLITIKA možete kupiti na kioscima najvećih distributera štampe u regionu:

CENTROSINERGIJA
BEOKOLP

Geopolitika za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Hrvatsku i Sloveniju, obavlja se preko GLOBAL PRESS-a.

Distribucija za SAD: BGD PRESS.

Distributeri knjiga koje izdaje IP Geopolitika press su Buk Bridž, Vulkan, Delfi.

Izdanja možete pronaći i na sledećim prodajnim mestima:

Blagodarnik (ul. Beogradska br. 33), tel. 011/3244-038.

Tradicionalna knjiga (ul. Krušedolska br. 1B), tel. 011/3440-779.

Dobra knjiga (ul. Maksima Gorkog br. 137), tel. 011/240-2222.

---

 

 

Podržite rad našeg portala. To možete učiniti OVDE: PayPal-Me 
Budite sa nama jer smo mi tu zbog vas. 
Ako ste u mogućnosti i ako vam se dopadaju naši sadržaji podržite naš rad: PayPal

Pratite našu Facebook stranicu sa mnogo više sadržaja OVDE: Global Media

Dešavanja u relanom vremenu širom sveta možete ispratiti na našem Twitter kanalu OVDE: Global Media Plus

Vaš Global Media Planet INFO 

Global Media Planet INFO ENGLISH

*NAPOMENA: Sve sadržaje sa sajta možete pratiti na bilo kom jeziku koji odaberete klikom na zastavicu ili iz padajuće liste (na vrhu desno) – SVI JEZICI PODRŽANI

Hvala što nas pratite!

Možete podelite ovaj kao i druge članke i sadržaje sa drugima na bilo koju od postojećih svetskih mreža, putem SMS-a, mail-a, svega što trenutno postoji u informacionim i telekomunkacionim tehnologijama na samo jedan klik iz postojećeg menija ispod svakog objavljenog teksta: