POLITIKA POD KONTROLOM STRANIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

Spread the word

Shares4.6kFacebook Tweet Pin LinkedIn Email

POLITIKA POD KONTROLOM STRANIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

U Srbiji smo danas svedoci veoma čudnih političkih prekombinovanja i preraspodele političkog plena koji narod čini zbunjenim i iznenađenim.

Naizgled se odigravaju neverovatne transformacije pojedinaca i političkih subjekata koji uz vokabular prijemčiv širokim narodnim masama pozivaju na smenu (ili ostanak) vlasti, svako sa svoje pozicije i kroz svoju „fokus“ grupu (patriotsku ili građansku), koristeći političku arenu kao sredstvo za osvajanje plena.

Prosečan glasač se oseća zbunjenim i iznenađenim iz ciklusa u ciklus verujući onim što vidi i čuje preko servisa javnog informisanja, bilo preko „mejnstrim“ ili „alternativnih“ medija.

Kao šlag na tortu se pojavljuju „nezavisni analitičari“, „intelektualna elita“ i javne ličnosti koji zajedno čine posebni dekor na političkoj sceni pojašnjavajući procese, opravdavajući ili kritikujući poteze vlasti ili opozicije.

A da li je baš tako kao što vidimo i kako nam se predstavlja? Da bismo ipak razumeli sva događanja u politici napravimo malu retrospektivu pojave političkog pluralizma u Srbiji.

Otvaranjem dosijea, vidimo postojanje dokumenta iz 1948. godine koji nam ukazuje na detaljan plan i program razbijanja SFRJ od strane atlantističkih struktura bezbednosti koji će biti sproveden podrivanjem države koristeći mrežu agenture postepeno implementiranu u najviše državne institucije.

Svedočenjem penzionisanog pukovnika JNA, Slobodana Vukosavljevića, dolazimo do informacije za postojanje strogo poverljivog dokumenta iz 1972. godine o budućem formiranju političkih stranaka na području SFRJ, a pod kontrolom tima u službi bezbednosti na čijem se čelu nalazio Gojko Šušak, bivši ministar odbrane u Vladi Republike Hrvatske.

Ono što je zanimljivo, u tom dokumentu se navode tačna imena političkih stranaka i ličnosti koje će biti nosici političkih procesa u budućim vremenima. Nije više tajna da „spontani“ prelaz iz jednog političkog sistema u drugi je bio sve samo ne spontan.

Balkansko bure baruta je trebalo zapaliti vrelom retorikom nacionalizma kroz kontrolisane nacionaliste i populiste koji dolaze iz kontrolisanih (od strane Zapada) centara moći. Zato danas naizgled konfuzne izjave bivšeg šefa kabineta Mike Špiljka, kvazinacionaliste Vuka Draškovića, ne treba mnogo da čude i da nekog iznenađuju. Svedočenjem bivših oficira bezbednosti o pripremi 9. marta ukazuje se na jasnu organizaciju i učešće stranih agentura u procesu svrgavanja sa vlasti „manje kontrolisanog“ i potencijalno opasnog Slobodana Miloševića. Da li danas nekome nije jasna participacija u političkom sistemu „sarajevskog buntovnika“ i „velikosrpskog nacionaliste“, a opet strogo kontrolisanog potpaljivača širih narodnih masa Vojislava Šešelja? O 5. oktobru se manje više dosta već zna, ali nije naodmet možda pomenuti šume Švarcvalda i obuku pojedinih aktuelnih nosioca političke moći u Srbiji. Opet naizgled „čudna kombinacija“ zakletih političkih neprijatelja i protivnika?

Metodologija rada obaveštajnih službi nam jasno ukazuje da današnji politički cirkus nije sam po sebi takav kakvim ga mi doživljavamo. Nijedna značajna politička odluka ne može biti slučajna niti spontana, a da prethodno nije usaglašena „ na višim nivoima“.

Devastirane institucije u Srbiji nisu proces koji se desio preko noći, već plod dugotrajnog rada na terenu obaveštajne agenture i specijalnih timova za psihološke operacije. Još kasnih osamdesetih, konsultujući našeg čuvenog psihijatra Veselina Savića, tražio se psihološki profil „prosečnog Srbina“ i psihološki profili budućih „vođa“. Odgovor je: „prosečni Srbin je lakom na male pare, koruptivan i nemoralan! Za pet minuta slave i novac spreman je prodati sebe i svoje najmilije“. Jer da bi se sproveo uticaj potrebno je uticati na nekog, jel tako? U odgovoru našeg čuvenog psihijatra je i delom dato objašnjenje na koje slabe crte karaktera nosioci javnih funkcija u Srbiji se hvataju u kandže obaveštajne agenture.

U knjizi Dejvida Ovena „Bolesni na vlasti“, jasno se ukazuje da nadsistem u svetskoj politici uvek postavlja i bira tipove ličnosti koji su najblaže rečeno „ljudi sa blagim psihološkim tegobama“ i od njih formira političke vođe i državnike. Prenešeno na naš sistem, u stanju smo da vidimo galeriju likova koji su duboko ucenjeni i korumpirani, zatim egomanijake, sociopate i seksualno devijantne ličnosti kao nosioce najviših državnih funkcija i koji su na čelu najvažnijih institucija. Opet kroz sistem spojenih sudova i strogu kontrolu „sa strane“, a kroz naše bezbedonosne službe kao izvođače radova, u korenu se suzbija svaki upliv zdravog rasuđivanja i delovanja u javnom diskursu kroz medijsku blokadu i „crne spiskove“ jer to predstavlja potencijalnu klicu za promenu sistema. Jer dokle god postoji ovakav odnos snaga u Srbiji, tj. teza-antiteza ili sadašnja vlast i kvaziopozicija (građanska ili patriotska bez bitnije razlike) nema bojazni da će doći do bitnije promene.

Da biste prepoznali agente od uticaja (izdajnike !) kroz javno delovanje, a da ne pratite tragove novca, pitajte lidere pokreta i partija, na primer, zašto nema sređivanja biračkih spiskova i uvida u iste? Kako to da u jednoj malenoj opštini na Kosovu i Metohiji se prikazuje da ima više rođenih na mesečnom nivou nego na Menhetnu? Zašto postoje izmišljeni JMBG brojevi sa unetom nepostojećom cifrom kojih nema u matičnoj evidenciji rođenih i zašto softver za izborne procese i spiskove kontroliše Majkrosoft korporacija? Zašto se izlazi na izbore pod ovim uslovima ako je nemoguće kontrolisati izborni proces? Šta to tačno znači “digitalizacija Srbije” što propagira predsednik(c)a Vlade Republike Srbije tj. šta se krije iza toga ? Kako to da lideri kvazipatriotske opozicije imaju redovne kontakte sa američkom i britanskom agenturom i formiraju naizgled čudne koalicije? Ko postavlja glavne urednike televizija sa nacionalnom frekvencom i ko kontroliše medijski prostor u Srbiji ? Da li im je poznato da se centrala Fejsbuka za ovaj internet prostor nalazi u Zagrebu, kako je ostvaren kontakt sa njima i na koji način se vrši kontrola društvenih mreža ?
Mislite o tome…

Dr Vladimir Stojković